Pozdrav za sve korisnike bloga,
U svakom od narednih blogova će biti urađen i OBJAŠNJEN test koji je prethodnih godina bio na takmičenju. Vaš zadatak je da test prvo pokušate da uradite sami. Tamo gde to ne budete mogli, pogledajte objašnjenje. Ispod testa označite šta niste mogli da uradite i u postovima ostavite pitanja. Svi testovi su preuzeti iz zbirke testova za takmičenje. Obratite pažnju na nekoliko testova na početku, u vezi sa njima će biti objašnjeno i ono što je bitno za rešavanje zadataka na testovima, tako da ću se, kao budemo išli dalje, pozivati na postove u kojima sam već nešto objašnjavala.
2002/2003
1. U sledećoj rečenici podvuci sve kongruentne reči:
Iako je izbegavao razgovor o političkim temama, njegova je ćutnja bila rečitija od novinskih uvodnika.
Objašnjenje:
Prvi pojam koji ovde treba da vam bude jasan je KONGRUENCIJA ili SLAGANJE.
Kongruentne su one reči čiji oblik zavisi od oblika neke reči, i to su glagoli u ličnom obliku, pridevi i pridevske zamenice, redni brojevi i brojevi jedan, dva, oba, tri i četiri.
Evo primera: plavi džemper, plava haljina. Primetite kako se oblik prideva menja kako se menja imenica uz koju stoje. Može se reći da se pridev slaže ili kongruira sa imenicom u rodu, broju, padežu. Ako se ne bi slagali, recimo, u slučaju plava džemper, videli bismo da se ovde imenica i pridev slažu u broju (jednina), padežu (nominativ), ali se nisu složili u rodu.
Glagoli: Ja sam došao. Ona je došla. Primetite kako se menja pomoćni i glavni glagol u perfektu u zavisnosti od promene lica. Prema tome, glagol kongruira, slaže se sa imenicom, subjektom, u licu i broju, i u drugom slučaju, i rodu.
Pogledajte sad rečenicu: pitanje je koje reči mogu da menjaju oblik ako se reč uz njih promeni. Izbegavao je, ali izbegavala sam - obe reči bi trebalo podvući zato što su se promenile kako se promenio subjekt, odnosno kongruiraju u zavisnosti od subjekta, i to u broju (izbegavali smo), licu, i u trećem licu, u rodu.
U sintagmi politički razgovor, kongruira pridev u rodu (politički razgovor, ali politička rasprava, promenila sam rod imenice u sintagmi), broju i padežu, prema tome, podvući POLITIČKI.
Dalje, pogledajte kako bi se menjali prisvojni pridev njegove i pomoćni glagol je ako bih promenila ćutnja u ćutnje, prema tome, i ove dve reči kongruiraju i treba ih podvući.
Isto važi i za bila rečitija, i ove reči bi se promenile da se promeni reč ćutnja, prema tome, kongruiraju i treba ih podvući.
Sintagma novinski uvodnik, novinskih uvodnika, jasno je da je pridevska reč ovde ona koja zavisi od imenice, glavnog člana sintagme. Treba podvući novinskih.
2. Odredi vrste nezavisnih predikatskih rečenica u sledećem dijalogu:
a) Kakvog li nevremena!
b) Moraš da poneseš kišobran!
Objašnjenje:
Sve predikatske rečenice imaju neku funkciju, osnovno značenje. U zavisnosti od značenja, funkcije rečenice, postoji pet vrsta rečenica:
3. Ako umesto sramota kažemo blam, upotrebili smo:
a) dijalektizam
b) vulgarizam
v) žargonizam
g) neologizam
Objašnjenje:
Dijalektizmi su reči koje se koriste i prepoznaju u okviru jednog dijalekta, odnosno na teritoriji gde se koristi taj dijalekat. Postoji i malo širi pojam, regionalizam, on se koristi ne samo u okviru jednog dijalekta, nego u nekom regionu i tamo je poznat, dalje ne (u primorju postoji izraz pjaca, od italijanskog la piazza - trg, i koristi se u čitavoj oblasti bez obzira na dijalekat).
Vulgarizmi (od lat. vulgaris - prosti, svakidašnji) označava prostačke izraze i reči, nepristojnost.
Žargonizam - engl. sleng, označava izraze koji nastaju u okviru jedne društvene grupe, generacije, ograničen je na jednom prostoru (ne znači da isti sleng imaju u nekom drugom gradu pripadnici iste grupe) i traje neko vreme - smor, zezati se, baronisati.
Neologizam - kovanica, nova reč.
Tačan odgovor je pod v) žargonizam.
4. Odredi koliko u sledećoj komunikativnoj rečenici ima predikatskih rečenica:
Sve je manje poznanika u gradu za koji sam nekada mislio da je moj.
Objašnjenje:
Ovo pitanje se odnosi na prepoznavanje predikata u rečenici. Prva rečenica je:
Sve je manje poznanika (glavna, imenski predikat)
Druga rečenica je:
za koji sam nekada mislio (glagolski predikat, odnosna)
Treća rečenica:
Da je moj (grad je moj), imenski predikat, izrična rečenica.
5. U rečenici Polazim na rub šume, da vidim ima li pečuraka podvučena zavisna rečenica po vrsti je __________________, a u okviru više rečenice ima funkciju _______________________.
Objašnjenje:
Kod ovakvih zadataka prvo je bitno da se komunikativna rečenica podeli na predikatske i ima ih tri. Interesuje nas odnos rečenice 2 i rečenice 3.
DA VIDIM - ŠTA? - ima li pečuraka. Jasno je da je izrična - dopunjuje se značenje glagola videti, i to zavisnoupitna. To možete odrediti tako što ćete rečenicu 3 pretvoriti u pitanje u upravnom govoru: „Ima li pečuraka?“ Dakle, odgovor je izrična, zavisnoupitna.
Postavlja se pitanje funkcije - čim je nešto dopuna glagola, pričamo o objekatskoj funkciji.
DA VIDIM ŠUMU - objekat
DA VIDIM IMA LI PEČURAKA - naravno, nije objekat, ali ima funkciju dopune značenja glagola, objekatsku funkciju, i to pravog objekta, odgovor je na pitanje šta?
6. Napiši da li podvučeni glagoli u prezentu u sledećim primerima imaju vremensko ili modalno značenje:
Upravo se spremam da izađem.
Ne dam ti ništa!
Uskoro odlazim na odmor.
Objašnjenje:
Svi glagolski oblici mogu biti upotrebljeni u vremenskom ili modalnom značenju.
Vremensko značenje je osnovno, pravo značenje glagolskih oblika, da ukažu na vreme kada se radnja vrši.
Upravo kucam. - vremensko značenje prezenta, sada se vrši radnja.
Modalno značenje nije pravo značenje glagolskih oblika, već njihova upotreba da bi se objasnio stav govornika prema nečemu što se nije ostvarilo:
Ne vraćaj se ovamo. - to je moj stav, a nije bitno vreme vršenja radnje.
Ako to znamo, da pogledamo rečenice:
a) Upravo nešto radim - bitno je vreme, sada, prema tome, ovo je vremensko, pravo značenje prezenta (tzv. indikativno).
b) Ne dam ti ništa - ovo je stav, nije u vezi sa vršenjem radnje, ovo je modalno značenje glagolskog oblika.
v) Uskoro odlazim na odmor - ovo je takozvani prezent za budućnost, i ovo je vremensko relativno značenje prezenta, ne modalno.
7. Podvučena zavisna rečenica u primeru Zec je odjednom stao i odskakutao onamo otkuda je došao, po vrsti je:
a) mesna
b) odnosna
v) zavisnoupitna
Objašnjenje:
Rekli smo da je sada bitno da se odrede predikatske rečenice i to je prvi zadatak koji bi trebalo obaviti. Rečenica ima 2 nezavisne: stati i odskakutati su rečenica 1 i 2. Interesuje nas odnos rečenice 2 i 3: Odskakutao onamo otkuda je došao.
Obratite pažnju na ovakav tip rečenica. Postoje odnosne rečenice u kojima se umesto odnosnog veznika upotrebi vremenski/mesni prilog. Evo primera: To je hotel - u kome/gde smo odseli - ovo je odnosna, a ne mesna rečenica. Pitanje je kako to da utvrdite. Gde smo odseli - u hotelu. Zavisna rečenica se odnosi na pojam iz glavne rečenice i njena funkcija je imenska (atributska, ona dopunjava glavnu rečenicu svojim značenjem).
Pogledajte rečenicu iz pitanja - Odskakutao je - kuda? Zavisna rečenica odgovara na pitanje mesta dešavanja radnje, njena funkcija je priloška, mesna.
Zavisnoupitna ne može da bude, budući da zavisna rečenica ne dopunjuje značenje glagola u objekatskom smislu, nije odgovor na pitanje šta.
Odgovor na 7. pitanje jeste da je rečenica mesna.
8. Zaokruži slovo ispred pravilnog izraza:
a) pet vrata
b) petora vrata
v) petoro vrata
Objašnjenje:
Partitivna sintagma je kombinacija priloga za količinu (mnogo), pridevske zamenice (nekoliko) i brojeva sa imenicom u genitivu. U tom slučaju, imenica je zavisni član, a glavni član je broj, prilog ili zamenica: nekoliko prijatelja, petorica radnika, mnogo posmatrača. Imenica je u genitivu, i zavisni je član (možete da je zamenite, ona određuje prvu reč).
U sintagmi petoro jagnjadi, jagnjadi je partitivna dopuna. Postoji ipak slučaj u kombinaciji zbirnih brojeva i pluralija tantum, i zbirnih brojeva i imenica koje obeležavaju pojmove koji su u množini, ali se upotrebljavaju zajedno ili su prirodno povezani. To nije česta upotreba zbirnih brojeva, ali oni tada imaju oblik množine i razlikuju sva tri roda.
Primeri su: petori prosci (postoji oblik jednine ove imenice, ali množina obeležava neodvojivost), petore rukavice (pluralija tantum), petora kola. Ovako bi se menjali u rodovima i pridevi i prilozi: mnogi, mnoge, mnoga. U ovim sintagmama glavna reč nije broj, kao u partitivnim sintagmama, već imenica koja je u nominativu, ne u genitivu, prva reč je dopuna.
9. Poređaj po azbučnom redu sledeće reči:
grad, grana, golet, gora, grb, grab, greda, gozba
Objašnjenje:
10. Podvučene reči u rečenicama Iza njega se napravio veliki red ljudi i Iza njega stoje dela značajna za našu kulturu ilustruju semantičku pojavu koja se zove:
a) polisemija
b) homonimija
v) sinonimija
g) antinomija
Objašnjenje:
11. Napiši kako se zove kongruencija pomoćnog glagola jesam sa subjektom u sledećoj rečenici:
Sva deca su se vratila iz škole.
Objašnjenje:
12. Odredi gramatički rod sledećih imenica :
a) momče
b) pluća
v) tata
Objašnjenje:
13. U rečenici Prevalio sam šezdesetu, uplovio sam u luku; živim u drugoj, rezervnoj domovini, a nisam se odrekao prve podvuci članove (konstituente) sa imeničkom vrednošću.
Objašnjenje:
14. U sledećem tekstu podvuci onaj glagolski oblik koji ima relativno značenje:
Zanoćio sam pored Jošanice, u preuređenom potkrovlju obloženom daskama. Sa direktorom škole sam se bio dogovorio da me probudi pred polazak jutarnjeg autobusa.
Objašnjenje:
15. U sledeći tekst upiši zareze tamo gde je to potrebno:
Za subotnji meč štampano je 22 hiljade ulaznica i to po ceni od 80 i 30 dinara. Svaka od njih kako je rekao Slavko Ristić šef klupskog marketinga nosiće i lutrijski broj a dobici će biti izvlačeni u poluvremenu.
Objašnjenje:
16. Odredi vrstu priloškog značenja podvučenih predloško-padežnih konstrukcija:
a) Javiću ti se u subotu.
b) Doputovao je u rodni grad.
v) Radili su u grupama.
Objašnjenje:
17. U sledećoj rečenici podvuci atribute:
Snažna oluja je srušila venjak pod kojim obedujemo, neko je odneo sijalicu iznad ulaza.
18. U sledećem nizu podvuci predloške izraze:
za vreme, posle, pored, bez obzira na, sa, u vezi sa.
Objašnjenje:
19. Čovek nazadnih i zastarelih pogleda zove se:
a) reagens
b) reakcionar
v) racionalist
g) realist
Objašnjenje:
Reagens je element koji se dodaje jedinjenju, racionalist je osoba koja misli da je razum jedini izvor znanja, realist je neko ko objektivno sagledava stvarnost. Reakcionar je osoba koja nema napredne stavove.
20) Upiši uglasti znak dužine tamo gde je to potrebno:
Hteo je da da na znanje da je gladan.
Objašnjenje:
Nadam se da su ova objašnjenja jasna, pitanja ostavite u komentarima.
S R E Ć N O!
U svakom od narednih blogova će biti urađen i OBJAŠNJEN test koji je prethodnih godina bio na takmičenju. Vaš zadatak je da test prvo pokušate da uradite sami. Tamo gde to ne budete mogli, pogledajte objašnjenje. Ispod testa označite šta niste mogli da uradite i u postovima ostavite pitanja. Svi testovi su preuzeti iz zbirke testova za takmičenje. Obratite pažnju na nekoliko testova na početku, u vezi sa njima će biti objašnjeno i ono što je bitno za rešavanje zadataka na testovima, tako da ću se, kao budemo išli dalje, pozivati na postove u kojima sam već nešto objašnjavala.
2002/2003
1. U sledećoj rečenici podvuci sve kongruentne reči:
Iako je izbegavao razgovor o političkim temama, njegova je ćutnja bila rečitija od novinskih uvodnika.
Objašnjenje:
Prvi pojam koji ovde treba da vam bude jasan je KONGRUENCIJA ili SLAGANJE.
Kongruentne su one reči čiji oblik zavisi od oblika neke reči, i to su glagoli u ličnom obliku, pridevi i pridevske zamenice, redni brojevi i brojevi jedan, dva, oba, tri i četiri.
Evo primera: plavi džemper, plava haljina. Primetite kako se oblik prideva menja kako se menja imenica uz koju stoje. Može se reći da se pridev slaže ili kongruira sa imenicom u rodu, broju, padežu. Ako se ne bi slagali, recimo, u slučaju plava džemper, videli bismo da se ovde imenica i pridev slažu u broju (jednina), padežu (nominativ), ali se nisu složili u rodu.
Glagoli: Ja sam došao. Ona je došla. Primetite kako se menja pomoćni i glavni glagol u perfektu u zavisnosti od promene lica. Prema tome, glagol kongruira, slaže se sa imenicom, subjektom, u licu i broju, i u drugom slučaju, i rodu.
Pogledajte sad rečenicu: pitanje je koje reči mogu da menjaju oblik ako se reč uz njih promeni. Izbegavao je, ali izbegavala sam - obe reči bi trebalo podvući zato što su se promenile kako se promenio subjekt, odnosno kongruiraju u zavisnosti od subjekta, i to u broju (izbegavali smo), licu, i u trećem licu, u rodu.
U sintagmi politički razgovor, kongruira pridev u rodu (politički razgovor, ali politička rasprava, promenila sam rod imenice u sintagmi), broju i padežu, prema tome, podvući POLITIČKI.
Dalje, pogledajte kako bi se menjali prisvojni pridev njegove i pomoćni glagol je ako bih promenila ćutnja u ćutnje, prema tome, i ove dve reči kongruiraju i treba ih podvući.
Isto važi i za bila rečitija, i ove reči bi se promenile da se promeni reč ćutnja, prema tome, kongruiraju i treba ih podvući.
Sintagma novinski uvodnik, novinskih uvodnika, jasno je da je pridevska reč ovde ona koja zavisi od imenice, glavnog člana sintagme. Treba podvući novinskih.
2. Odredi vrste nezavisnih predikatskih rečenica u sledećem dijalogu:
a) Kakvog li nevremena!
b) Moraš da poneseš kišobran!
Objašnjenje:
Sve predikatske rečenice imaju neku funkciju, osnovno značenje. U zavisnosti od značenja, funkcije rečenice, postoji pet vrsta rečenica:
- obaveštajne
- upitne
- uzvične
- zapovedne
- željne
3. Ako umesto sramota kažemo blam, upotrebili smo:
a) dijalektizam
b) vulgarizam
v) žargonizam
g) neologizam
Objašnjenje:
Dijalektizmi su reči koje se koriste i prepoznaju u okviru jednog dijalekta, odnosno na teritoriji gde se koristi taj dijalekat. Postoji i malo širi pojam, regionalizam, on se koristi ne samo u okviru jednog dijalekta, nego u nekom regionu i tamo je poznat, dalje ne (u primorju postoji izraz pjaca, od italijanskog la piazza - trg, i koristi se u čitavoj oblasti bez obzira na dijalekat).
Vulgarizmi (od lat. vulgaris - prosti, svakidašnji) označava prostačke izraze i reči, nepristojnost.
Žargonizam - engl. sleng, označava izraze koji nastaju u okviru jedne društvene grupe, generacije, ograničen je na jednom prostoru (ne znači da isti sleng imaju u nekom drugom gradu pripadnici iste grupe) i traje neko vreme - smor, zezati se, baronisati.
Neologizam - kovanica, nova reč.
Tačan odgovor je pod v) žargonizam.
4. Odredi koliko u sledećoj komunikativnoj rečenici ima predikatskih rečenica:
Sve je manje poznanika u gradu za koji sam nekada mislio da je moj.
Objašnjenje:
Ovo pitanje se odnosi na prepoznavanje predikata u rečenici. Prva rečenica je:
Sve je manje poznanika (glavna, imenski predikat)
Druga rečenica je:
za koji sam nekada mislio (glagolski predikat, odnosna)
Treća rečenica:
Da je moj (grad je moj), imenski predikat, izrična rečenica.
5. U rečenici Polazim na rub šume, da vidim ima li pečuraka podvučena zavisna rečenica po vrsti je __________________, a u okviru više rečenice ima funkciju _______________________.
Objašnjenje:
Kod ovakvih zadataka prvo je bitno da se komunikativna rečenica podeli na predikatske i ima ih tri. Interesuje nas odnos rečenice 2 i rečenice 3.
DA VIDIM - ŠTA? - ima li pečuraka. Jasno je da je izrična - dopunjuje se značenje glagola videti, i to zavisnoupitna. To možete odrediti tako što ćete rečenicu 3 pretvoriti u pitanje u upravnom govoru: „Ima li pečuraka?“ Dakle, odgovor je izrična, zavisnoupitna.
Postavlja se pitanje funkcije - čim je nešto dopuna glagola, pričamo o objekatskoj funkciji.
DA VIDIM ŠUMU - objekat
DA VIDIM IMA LI PEČURAKA - naravno, nije objekat, ali ima funkciju dopune značenja glagola, objekatsku funkciju, i to pravog objekta, odgovor je na pitanje šta?
6. Napiši da li podvučeni glagoli u prezentu u sledećim primerima imaju vremensko ili modalno značenje:
Upravo se spremam da izađem.
Ne dam ti ništa!
Uskoro odlazim na odmor.
Objašnjenje:
Svi glagolski oblici mogu biti upotrebljeni u vremenskom ili modalnom značenju.
Vremensko značenje je osnovno, pravo značenje glagolskih oblika, da ukažu na vreme kada se radnja vrši.
Upravo kucam. - vremensko značenje prezenta, sada se vrši radnja.
Modalno značenje nije pravo značenje glagolskih oblika, već njihova upotreba da bi se objasnio stav govornika prema nečemu što se nije ostvarilo:
Ne vraćaj se ovamo. - to je moj stav, a nije bitno vreme vršenja radnje.
Ako to znamo, da pogledamo rečenice:
a) Upravo nešto radim - bitno je vreme, sada, prema tome, ovo je vremensko, pravo značenje prezenta (tzv. indikativno).
b) Ne dam ti ništa - ovo je stav, nije u vezi sa vršenjem radnje, ovo je modalno značenje glagolskog oblika.
v) Uskoro odlazim na odmor - ovo je takozvani prezent za budućnost, i ovo je vremensko relativno značenje prezenta, ne modalno.
7. Podvučena zavisna rečenica u primeru Zec je odjednom stao i odskakutao onamo otkuda je došao, po vrsti je:
a) mesna
b) odnosna
v) zavisnoupitna
Objašnjenje:
Rekli smo da je sada bitno da se odrede predikatske rečenice i to je prvi zadatak koji bi trebalo obaviti. Rečenica ima 2 nezavisne: stati i odskakutati su rečenica 1 i 2. Interesuje nas odnos rečenice 2 i 3: Odskakutao onamo otkuda je došao.
Obratite pažnju na ovakav tip rečenica. Postoje odnosne rečenice u kojima se umesto odnosnog veznika upotrebi vremenski/mesni prilog. Evo primera: To je hotel - u kome/gde smo odseli - ovo je odnosna, a ne mesna rečenica. Pitanje je kako to da utvrdite. Gde smo odseli - u hotelu. Zavisna rečenica se odnosi na pojam iz glavne rečenice i njena funkcija je imenska (atributska, ona dopunjava glavnu rečenicu svojim značenjem).
Pogledajte rečenicu iz pitanja - Odskakutao je - kuda? Zavisna rečenica odgovara na pitanje mesta dešavanja radnje, njena funkcija je priloška, mesna.
Zavisnoupitna ne može da bude, budući da zavisna rečenica ne dopunjuje značenje glagola u objekatskom smislu, nije odgovor na pitanje šta.
Odgovor na 7. pitanje jeste da je rečenica mesna.
8. Zaokruži slovo ispred pravilnog izraza:
a) pet vrata
b) petora vrata
v) petoro vrata
Objašnjenje:
Partitivna sintagma je kombinacija priloga za količinu (mnogo), pridevske zamenice (nekoliko) i brojeva sa imenicom u genitivu. U tom slučaju, imenica je zavisni član, a glavni član je broj, prilog ili zamenica: nekoliko prijatelja, petorica radnika, mnogo posmatrača. Imenica je u genitivu, i zavisni je član (možete da je zamenite, ona određuje prvu reč).
U sintagmi petoro jagnjadi, jagnjadi je partitivna dopuna. Postoji ipak slučaj u kombinaciji zbirnih brojeva i pluralija tantum, i zbirnih brojeva i imenica koje obeležavaju pojmove koji su u množini, ali se upotrebljavaju zajedno ili su prirodno povezani. To nije česta upotreba zbirnih brojeva, ali oni tada imaju oblik množine i razlikuju sva tri roda.
Primeri su: petori prosci (postoji oblik jednine ove imenice, ali množina obeležava neodvojivost), petore rukavice (pluralija tantum), petora kola. Ovako bi se menjali u rodovima i pridevi i prilozi: mnogi, mnoge, mnoga. U ovim sintagmama glavna reč nije broj, kao u partitivnim sintagmama, već imenica koja je u nominativu, ne u genitivu, prva reč je dopuna.
9. Poređaj po azbučnom redu sledeće reči:
grad, grana, golet, gora, grb, grab, greda, gozba
Objašnjenje:
Azbučni red podrazumeva da ćete poređati reči, s obzirom da sve počinju slovom g, koje na drugom mestu imaju slovo koje je prvo po redu u azbuci, to će biti reči kod kojih je na drugom mestu o. Gledate treće slovo i tako dalje. Odgovor na ovo pitanje je sledeći: gozba, golet, gora, grab, grad, grana, grb, greda.
10. Podvučene reči u rečenicama Iza njega se napravio veliki red ljudi i Iza njega stoje dela značajna za našu kulturu ilustruju semantičku pojavu koja se zove:
a) polisemija
b) homonimija
v) sinonimija
g) antinomija
Objašnjenje:
Polisemija (višeznačnost, poli – više, sema – znak) je jezička pojava da neka reč može imati više značenja. Klasični primeri su glava (deo tela, glava porodice, vođa), kljun (ptičji kljun, kljun broda), krilo (ptičje krilo, prozorsko krilo, krilo u fudbalu). Nastaju po povezivanju po sličnosti. Suprotna je monosemija, pojava da reč ima samo jedno značenje (recimo, kilodžul je jedinica za energiju, i ima samo to značenje).
Homonimija je pojava da reči imaju isti oblik, ali njihova značenja nisu ni u kakvoj vezi. Pop – sveštenik, pop – vrsta muzike, i to je razlika u odnosu na polisemiju.
Sinonimija – pojava da više reči ima isto značenje, glasan i bučan su sinonimi.
Antinomija – reči suprotstavljene po svom značenju, mlad i star.
Sad pogledajte rečenicu, podvučen je predlog iza u obe. Razlika je u tome što se predlog koristi u prvoj rečenici sa bukvalnim značenjem da nešto iza pojma sledi u fizičkom smislu, a u drugoj rečenici je upotrebljen u metaforičnom značenju (dela ne stoje iza nekoga u bukvalnom značenju). To znači da se radi o upotrebi iste reči sa različitim značenjima, odnosno o polisemiji.
11. Napiši kako se zove kongruencija pomoćnog glagola jesam sa subjektom u sledećoj rečenici:
Sva deca su se vratila iz škole.
Objašnjenje:
Zbirne imenice deca i braća se slažu na sledeći način: ako im dodamo atribut, ta deca, te dece, vidimo da se menjaju kao imenica ženskog roda u jednini (ta žena, te žene), i to je slaganje po obliku, ove imenice (kao i sve zbirne), imaju oblik jednine a značenje množine. Dakle, sa atributom se slažu po OBLIKU. Ako se doda predikat:
Ta deca su došla,
vidimo da se predikat slaže sa ZNAČENJEM ove imenice, jer one obeležavaju množinu, i to je odgovor na ovo pitanje, slažu se po značenju.
12. Odredi gramatički rod sledećih imenica :
a) momče
b) pluća
v) tata
Objašnjenje:
U srpskom jeziku postoji prirodni rod (čovek, žena, dete) i gramatički rod (sto realno nema rod, ali određujemo atributom, taj sto – muški gramatički rod). Pogledajte imenice u prirodnom rodu. Imenice muškog roda se završavaju na suglasnik ili nultu fonemu ǿ, ženskog roda na –a, a srednjeg na e ili o. Gramatički rod se određuje bez obzira na značenje, pravi prirodni rod imenice. To znači da se imenice muškog roda menjaju se kao imenice prve vrste, imenice srednjeg roda se menjaju po promenama prve i druge vrste, a ženske imenice po promeni treće i četvrte vrste. Može da se desi da se ne slažu prirodni i gramatički rod imenice. Imenice kao što su sudija, Nikola, Jovica, sluga, starešina, gramatički pripadaju promeni treće vrste zato što se završavaju na –a, mada je njihov prirodan rod muški. Kaže se
Onaj tata je došao - slaganje je po značnju, prirodnom rodu, jer je atribut u muškom rodu, ali
One tate su došle - slaganje je po gramatičkom rodu, atribut je u ženskom rodu množine.
Odgovor na pitanje je: Momče je imenica srednjeg gramatičkog roda, bez obzira na značenje,
Pluća je imenica pluralija tantum, ima samo oblik množine srednjeg roda
Tata je imenica gramatičkog ženskog roda.
13. U rečenici Prevalio sam šezdesetu, uplovio sam u luku; živim u drugoj, rezervnoj domovini, a nisam se odrekao prve podvuci članove (konstituente) sa imeničkom vrednošću.
Objašnjenje:
Rečenični konstituenti su pune reči (imenice, zamenice, prilozi i glagoli) uz pomoćne reči ili bez njih (veznici, predlozi, rečce), sintagme i zavisne rečenice. Konstituent je ono što čini rečenicu, njen deo, član.
Rečenični članovi koji imaju imeničku vrednost (značenje, funkciju) su subjekat i objekat.
Sa pridevskim značenjem su sve dopune imenica - atribut, predikativ (imenski deo), apozitiv, aktuelni kvalifikativ.
Sa priloškom vrednošću su odredbe i dopune za mesto, vreme, atributi sa priloškim značenjem.
U rečenici Prevalio sam šezdesetu (godinu), postoji predikat (glagol kao konstituent), neizrečeni subjekat, i pravi objekat, partitivna sintagma šezdeseta godina, koja je ovde jedini član sa imeničkom vrednošću (objekat je imenska dopuna predikata). Ostali imenski delovi – u luku, ima prilošku vrednost ili značenje, u drugoj, rezervnoj domovini – priloško značenje, nisam se odrekao prve (domovine), nepravi objekat.
Trebalo bi podvući šezdesetu i prvu.
14. U sledećem tekstu podvuci onaj glagolski oblik koji ima relativno značenje:
Zanoćio sam pored Jošanice, u preuređenom potkrovlju obloženom daskama. Sa direktorom škole sam se bio dogovorio da me probudi pred polazak jutarnjeg autobusa.
Objašnjenje:
Glagolski oblici imaju svoja značenja i ona se određuju prema vremenu govorenja o nekoj radnji.
U prvoj rečenici predikat Zanoćio sam... je u perfektu. Perfekt je glagolski oblik u kome se radnja (zanoćiti) obavila pre trenutka kada se o njoj priča, i to se zove indikativni perfekt (pravo značenje glagolskog oblika). Relativni perfekt je kada postoji neka radnja između one koja se obavila i trenutka pričanja o tome
Pričali su mi da je došla – između trenutka pričanja i dolaska postoji još jedna radnja.
Kvalifikativni perfekt je onaj koji ukazuje da je radnja stalna (Stena se obrušavala u more), ostvarenje te radnje se vidi i dalje. Postoje indikativni i relativni kvalifikativni perfekt.
Modalni perfekt je kada koristimo ovaj glagolski oblik da iskažemo neki uslov, pretpostavku, ili da kažemo svoju želju ili zapovest (Da sam to video, reagovao bih, ili Ako je to tako bilo, onda šta da kažem, Da ste to ostavili!)
Krnji perfekt – izostavljen je pomoćni glagol
Gnomski krnji perfekt – Brada narasla, a pamet ne donela.
Drugi predikat je Sam se bio dogovorio i ovo je oblik pluskvamperfekta. On je uvek relativan, zato što je osobina pluskvamperfekta da je neka radnja izvršena posle neke druge radnje.
Odgovor je Sam se bio dogovorio
15. U sledeći tekst upiši zareze tamo gde je to potrebno:
Za subotnji meč štampano je 22 hiljade ulaznica i to po ceni od 80 i 30 dinara. Svaka od njih kako je rekao Slavko Ristić šef klupskog marketinga nosiće i lutrijski broj a dobici će biti izvlačeni u poluvremenu.
Objašnjenje:
Za subotnji meč je štampano 22 hiljade ulaznica, i to po ceni do 80 i 30 dinara. Svaka od njih, kako je rekao Slavko Ristić, šef klupskog marketinga, nosiće lutrijski broj, a dobici će biti izvlačeni u međuvremenu.
16. Odredi vrstu priloškog značenja podvučenih predloško-padežnih konstrukcija:
a) Javiću ti se u subotu.
b) Doputovao je u rodni grad.
v) Radili su u grupama.
Objašnjenje:
Priloško značenje određujete kao odgovor u vezi sa radnjom:
Javiću se – kad, u subotu – vremensko
Doputovao je – gde, u rodni grad – mesno
Radili su – kako, u grupama – način
17. U sledećoj rečenici podvuci atribute:
Snažna oluja je srušila venjak pod kojim obedujemo, neko je odneo sijalicu iznad ulaza.
18. U sledećem nizu podvuci predloške izraze:
za vreme, posle, pored, bez obzira na, sa, u vezi sa.
Objašnjenje:
Predloški izrazi su: za vreme, bez obzira na, u vezi sa (posle, pored, sa - predlozi)
19. Čovek nazadnih i zastarelih pogleda zove se:
a) reagens
b) reakcionar
v) racionalist
g) realist
Objašnjenje:
Reagens je element koji se dodaje jedinjenju, racionalist je osoba koja misli da je razum jedini izvor znanja, realist je neko ko objektivno sagledava stvarnost. Reakcionar je osoba koja nema napredne stavove.
20) Upiši uglasti znak dužine tamo gde je to potrebno:
Hteo je da da na znanje da je gladan.
Objašnjenje:
Uglasti znak dužine se zove cirkumfleks ili genitivni znak, izgleda kao obrnuto slovo V iznad slova. Genitivni znak se zove zato što se njime pravi razlika između genitiva množine i drugih oblika jedne reči:
Odvojila se od kćeri – Odvojila se od kćeriˆ.
Koristi se kad se dva ista oblika nađu jedan pored drugog:
I sam samˆ hteo da dođem.
Hteo je da daˆ na znanje.
Upotrebljava se i kada se sažimaju dva samoglasnika, pa nastaje dužina: nije K’O, već KOˆ (od KAO).
Nadam se da su ova objašnjenja jasna, pitanja ostavite u komentarima.
S R E Ć N O!
Pozdrav!
ОдговориИзбришиEvo jednog linka: http://www.pitajtelektora.com/
Svaka šast, korisno i dobro!
ОдговориИзбриши