Tест за прву годину 2

ТЕСТ 2

1. Који дијалекат има ијекавску замену старог јата?
а) зетско-јужносанџачки
б) шумадијско-војвођански
в) косовско-ресавски
г) призренско-тимочки

ОДГОВОР:

У прошлом тесту сам вам написала поделу дијалеката и рекли смо да се дијалекти деле на оне са екавским изговором (шумадијско-војвођански, призренско-тимочки, косовско-ресавски) и оне са ијекавским (зетско-јужносанџачки и источнохерцеговачки).

Старо јат (овако изгледа ѣ) временом се мењало у Е па је настао екавски изговор, или у -је или -ије (ијекавски изговор). Траже се дијалекти са ијекавским изговором или ијекавском заменом старог јата.

Одговор је зетско-јужносанџачки.


2. "Писмена се раздïельуïи на самогласна и на согласна"

Ово је цитат из Вукове граматике писан:
а) Вуковом реформисаном ћирилицом
б) руском ћирилицом
в) реформисаном ћирилицом Саве Мркаља

Вук је своју прву граматику написао реформисаном ћирилицом Саве Мркаља и то је Писменица (писменица=граматика) серпскога ïезика.
Ова граматика је писана 1814. године, настала је по угледу на граматику Аврама Мразовића "Словенска граматика", а по принципу немачког лингвисте Аделунга пиши као што говориш - фонетски принцип (један глас - једно слово).
Реформисана ћирилица Саве Мркаља имала је комбинације ль, нь, ть и дь за љ, њ, ћ и ђ које је касније увео Вук у своју реформисану азбуку, и као што видите, Сава Мркаљ је писао ï уместо ј које је Вук увео из латинице. Џ је узео из румунских рукописа и овако реформисаном азбуком ће штампати Српски рјечник заједно са Српском граматиком 1818. године. 

Одговор је под в. 


3. Напиши име аутора "Историје облика" из 1874. године

ОДГОВОР:

Писац је Ђуро Даничић, Вуков сарадник. Пре свега се помиње као писац научне расправе на Вуковој реформисаној азбуци 1847. године Рат за српски језик и правопис, то сам вам помињала у прошлом посту.
Дела:
Мала српска граматика (1850)
Рјечник из књижевних старина српских
Историју облика (1874)

Покренуо је израду Рјечника хрватског или српског језика

Нема разлога да се памте године, наравно, век је 19, али редовно се појављују питања у вези са називима његових дела.


4. Допуни следећу реченицу

Остварење општег књижевног (стандардног) језика засновано је на посебностима појединих слојева друштва, који, иначе, говоре општим књижевним стандардним језиком назива се
____________________________

ОДГОВОР:

Постоји у језику нешто што се зове раслојавање. То значи да сви говоримо српски језик и да се разумемо, али се тај језик који ми употребљавамо по нечему разликује.

Први облик раслојавања је територијално раслојавање, и тада говоримо о дијалектима. У оквиру једног говорног подручја појављује се више језичких варијаната.

Други облик раслојавања је друштвено или социјално раслојавање. Не говоре сви припадници друштва исто (о томе смо причали, да овде не објашњавам), мада сви говоре српски и разумеју се - то се зове социолект.

Трећи облик раслојавања је функционално раслојавање - то су функционални стилови језика, о томе сам писала прошли пут.

Погледајте реченицу - имате део који указује да језик зависи од посебности појединих делова друштва, према томе, ово је друштвено или социјално раслојавање и то се зове социјалект.


5. Наведи сонанте који се изговарају тако што се врх језика налази на алвеолама горњих секутића______________________________________

ОДГОВОР:

То су алвеоларни или надзубни гласови, р,л, н, сви су сонанти.

6. Заокружи словоа испред карактеристика по којима се разликују Ч и Ђ:
а) звучност                                б)начин изговора
в) место изговора                      г) мекоћа

ОДГОВОР:

Ово су честа питања.
Идемо по реду - по звучности, Ч је звучно, а Ђ је безвучно, што значи да би требало заокружити а
- по начину изговора -  оба сливена или африкате, то није разлика
- по месту изговора - оба предњонепчана, ни то није разлика
- по мекоћи - треба да знате да се предњонепчани деле на меке и тврде сугласнике - меки су ј, љ, њ, ћ, ђ,
тврди су ч, џ, ж, ш

То значи да се разликују по мекоћи, и то треба заокружити.


7. Допиши сугласнике који недостају:
Б      Г           Ђ       З  
П            Т     Ћ           Ч

ОДГОВОР:

Ово је табела звучних и безвучних сугласника, и то ћете сами :-)

8. Ако се у слогу нађе група сугласника од којих је први праскави, а други је било који сонант осим ј, в, л, љ и р, граница слога ће бити

а) испред те групе суглсника
б) иза те групе сугласника
в) између тих сугласника
г) произвољна

ОДГОВОР:

Праскави сугласници се увек одвајају од сугласничке групе у слогу - срп-ски, и уопште није важно који сугласник је иза њих.

Одговор је под в

9. У следећем низу подвуци локализоване гласове
р, а, о , с, х и, ј,

ОДГОВОР:

Сетите се поделе гласова на нелокалозоване (вокале), полулокализоване (сонанте) и локализоване (консонанте). Без обзира што су полулокализовани, и сонанти имају место творбе, то је заправо овде питање, да обележите гласове са местом творбе.

Одговор је све сем самогласника.

10. Који сугласник се изговара тако што ваздушна струја пролази кроз теснац који чије задњи део језика и задње непце, а да при том гласне жице не трепере?

ОДГОВОР:

Погледајте где је место творбе овог гласа, задњи део језика и задње непце, ово је задњонепчани глас (има их три, К, Г, Х), струјни је (ваздушна струја пролази кроз теснац, С, З, Ж, Ш, Х, Ф) и гласне жице не трепере, безвучан је, јасно је да је Х у питању.

11. Подвуци проклитике у следећој реченици:
Због чега ли је одлучио да не путује до априла?

ОДГОВОР:

О проклитикама сам вам писала у прошлом посту, пронађите то питање. То су речи које немају свој акценат и везују се (акценатски) за реч иза себе. Проклитике, још једном: - предлози, речце, везници.

Погледајте целину Због чега, због је проклитика, тако је и изговарате,
Да не путује - да не , везник и речца не су проклитике
до априла - до је предлог, и проклитика

12. Заокружи слово испред реченице у којој се јављају енклитике:
а) Поздравићу Милана преко вас.
б) Нас троје путује у Ниш.
в) Ми бисмо дошли аутобусом.
г) Путоваће и он са нама.

ОДГОВОР:

Енклитике се везују за реч испред себе, и то су краћи облици личних и повратних заменица, облици помоћних глагола, речца ли.

Реченица под а - нема ниједне речи која нам овде одговора, да је овај футур био Милана ћу поздравити, онда би то била енклитика, овако...
Реченица под б - заменица нас није енкликтика, то је пун акцентовани облик
Реченица под в - ми бисмо, бисмо је енклитика и облици помоћног глагола бити се везују за реч испред себе
Једино где постоји помоћни глагол у ове четири реченице је реченица под в, Ми бисмо. Пробајте да изговорите ове две речи, оне се у изговору не одвајају

13. Само један од наведена три акценатована примера је прилог, заокружи га:
а) Прáво    б) Прâво    в)Прäво

ОДГОВОР:



14. Подвуци речи са акцентом на првом слогу
учити, учило, другарица, разговарати, учитељ

15. Заокружи слово испред реченице у којој подвучена реч има дуг последњи слог:
а) Добри људи су увек драги гости
б) Они живе добро.
в) Онај добри човек ми се јавио.
г) Свака књига је добра за нас.

16. Напиши предњонепчане сливене сугласнике (африкате).
___________________________________

17. Подвуци префикс који се не јавља у творбеној функцији:
раз-, нај-, из-, на-, под-

18. Који пример је изведен префиксацијом:
а) збацији                б) пасти
в) падање                 г) ручати

19. У следећем низу подвуци мотивисане речи:
плав, беличаст, сив, златан

20. Највиша јединица синтаксе је:
а) комуникативна реченица
б) предикатска реченица
в) синтагма
г) реч

Test za prvu godinu 2004

ТЕСТ 1

1. Који је ово функционални стил?

Микроби су најситнија жива бића чија се тела састоје само од једног делића  - ћелије, док се тела других живих бића састоје од безброј ћелија.

А) разговорни

Б) новинарски (публицистички)

В) научни

Г) административни

Д) књижевноуметнички

ОДГОВОР:

Да бисте одговорили на ово питање, треба да знате шта су функционални стилови. Језик користимо у различитим приликама, а то су у ствари функције језика (књижевност, новине, администрација, наука и, на крају, свакодневна употреба). Свака та прилика, функција, тражи и другу употребу језика и оне не можете да мешате, сваки стил за себе има другачије карактеристике:

-         научни је прецизан, има термине (специјалне изразе типичне само за ту научну дисциплину), дефинише појмове, мора бити прецизан

-         новинарски одговара на питања – ко је нешто урадио, шта се догодило, где, када, зашто (то је новинарских 5W)

-         књижевноуметнички – описује, реченица мора бити потпуна, употребљава стилске фигуре, сликовит је

-         разговорни – циљ је што више информација са што мање речи, допуна за њега је невербална комуникација

-         административни – има устаљене конструкције реченица, није личан, користи се у службеној преписци која има устаљене форме (рецимо, пословно писмо – све је већ унапред одређено од распореда података), језик је неутралан.

Ако ово знамо, онда је одговор на питање да је ово научни стил, јер дефинише микробе и користи научне термине (ћелија).

2. Поред назива датих дела напиши век у коме су дела настала:

Мирослављево јеванђеље

Рат за српски језик и правопис

Законик цара Душана

ОДГОВОР:

 - Мирослављево јеванђење је настало у 12. веку, то је настарији препис на српскословенском језику, а писано је ћирилицом, ово је битно, често се јављају питања у вези са тим.

 - Рат за српски језик и правопис је написао и објавио Ђуро Даничић 1947. године. То је прво научно дело на народном језику, писано реформисаном Вуковом азбуком и правописом. Једно је од 4 дела објављених 1847, која се због тога и зове Година Вукове победе:

-         Петар Петровић Његош – Горски вијенац

-         Вук Стефановић Караџић – превод Старог завјета

-         Бранко Радичевић – Песме

-         Законик цара Душана написан је 1349. године у Скопљу

3. допуни табелу према датом моделу:

Призренско-тимочки              старији штокавски дијалекат екав. Изговора

                                                  Млађи штокавски дијалекат екав. Изговора

                                                   Старији штокавски дијалекат ијекав. Изговора

                                                   Млађи штокавски дијалекат ијек. Изговора

ОДГОВОР:

Штокавски дијалекти се деле а) на старије и млађе

                                                   б) са ијекавским и екавским изговором

Старији екавски дијалекти су:

-         косовско-ресавски

-         призренско-тимочки

Млађи екавски дијалекти су:

-         шумадијско- војвођански

Старији ијекавски је:

-         зетско-јужносанџачки

Млађи ијекавски:

-         источнохерцеговачки

Тако и попуњавате табелу горе – једини млађи штокавски екавски говор је шумадијско-војвођански, старији што. Ијекавског изговра је зетско-јужносанџачки, а млађи шток. Ијевак изговора је источнохерцеговачки.

И ово је често питање на тестовима. Оно што треба да знате да је источнохерцеговачки (млађи штокав. Ијека. Изговора) у 19. веку био основа коју за књижевни језик Вукове реформе и да има систем од 7 падежа и 4 акцента. Овај дијалекат је узет да буде основа књижевног језика јер је постојала развијена књижевност у 15. веку у Дубровнику на овој језику.

Шумадијско-војвођански је екавска основа за књижевни језик. И он има 7 падежа и 4 акцента.

4. Подвуци језик који није словенски:

Украјински, лужичкосрпски, грузијски, словачки, пољски с кашупским, белоруски    

ОДГОВОР:

Битно је да знате поделу словенских језика:

Западнословенски:

-         Пољски (са кашупским и словињским)

-         чешки

-         словачки

-         лужичкосрпски

Источнословенски:

-         руски

-         белоруски

-         украјински

Јужнословенски:

-         словеначки

-         хрватски

-         бошњачки

-         српски

-         македонски

-         бугарски

-         старословенски (мртав језик, не користи се више)

Видите да једино нисмо поменули грузијски, и то треба подвући.

5. Допуни реченицу:

Наука која описује гласове посматрајући њихову физиолошку и физичку (акустичку) страну зове се ______________________________________.

ОДГОВОР:

Науке које проучавају гласове зову се фонетика и фонологија.

Фонетика је наука која проучава изговор (артикулацију гласова) и звучање (акустику). Основна јединица је глас.

Фонологија је део науке о језику која се бави говорним јединицама за обележавање разлика у значењу и односа говорних јединица, фонема.

Прво је битно да потпуно разумемо шта се од нас тражи. Физиолошки и физиологија се бави начинима функционисања нечега, начи на који нешто постоји и ради. У овом случају то се односи на настанак гласа. Физичка страна вам је преведена – звуковна, акустичка. Одговор је да је то фонетика.

Фонологија се бави разликама у речима које праве гласови, односно основна јединица, фонема.

Рецимо:

кас:пас – ова разлика у значењу речи би се написала овако к:п

6. Обележи непокретне говорне органе:

а) језик              б)алвеоле           в) предње непце                д) усне

г) гласне жице               ђ) зуби

ОДГОВОР:

Непокретни говорни органи: алвеоле – надзубни део, предње непце, зуби,

Покретни – језик, усне, гласне жице (оне трепере)

7. Поред следећи описа наведи одоговарајуће вокале:

а) високи вокал задњег реда

б) средњи вокал предњег реда

в) високи вокал предњег реда

ОДГОВОРИ:

У- високи вокал задњег реда

Е – средњи предњег

И – високи вокал предњег

                                          И                                   У

                                                 Е                   О

                                                           А

8. Допуни реченицу:

Према месту изговора ц,з, с спадају у ________________________________

ОДГОВОРИ:

Према месту изговора: зубни ц, з, с, д, т

9. заокружи групе гласова који имају исти начин изговора:

а) к,г, х                           б) х,ф,ц               в) ц,ч, џ                 г) л,н, р  

ОДГОВОР:

Начини изговора може бити праскави (б, п, г, к, д, т), струјни (с, з, ж, ш, ф, х) и сливени (ц, ч, ћ, џ, ђ), и сад само тражите гласове који су у истим заградама. Одговор је под в, то су сливени ц, ч, џ

10. Обележи карактеристике слова Н:

а) гласне жице не трепере

б) врх језика додирује алвеоле

в) вадушна струја не наилази на препреку

г) ваздушна струја пролази кроз нос

ОДГОВОР:

Н је сонант, то значи да је звучан (гласне жице трепере), он је по месту творбе алвеоларни, сонанти су полулокализовани, то значи да постоји место творбе, односно препрека (чим додирује језик алвеолу, то је препрека) .

Има још једна подела за сонанте. Према положају меког непца (спуштено или подигнуто) сонанти се деле:

-         меко непце подигнуто, пролаз је кроз нос затворен, то су В, Р, Л, Љ, Ј – то су усни

-         меко непце спуштено, ваздушна струја пролази кроз нос М, Н, Њ

Дакле, а није тачно, б је тачно, в није тачно, г је тачно

11. Подвуци глас који не припада следећој групи:

Њ, ј, ч, ћ, љ, ђ

ОДГОВОР:

Сви су осим првог гласа су предњонепчани, према томе, Њ није део групе.

12. Подвуци примере у којима се јавља носилац слога који није вокал:

Пријатељ, пролећни, вртлар, средити, грмље, завршити, пребацити, ограда, трновит

ОДГОВОР:

Потребно је прво све речи поделити на слогове:

При-ја-тељ, про-лећ-ни, врт-лар, сре-ди-ти, грм-ље, зав-р-ши-ти, пре-ба-ци-ти, ог-ра-да, тр-но-вит

Подвући ВРТЛАР, ГРМЉЕ, ЗАВРШИТИ, ТРНОВИТ

13. Подели на слогове реч

ПОСЛАСТИЧАРНИЦА

ОДГОВОР:

По – сла – сти- чар – ни – ца

Ево правила: граница слога по правилу долази после самогласника, и то се зове отворени вокал, ту нема проблема. То је први слог, по-

Погледајте други слог – два сугласника један поред другог СЛА – у тој ситуацији струјни гласови се никад не одвајају од другог сугласника. Не може ПОС – ЛА, с, з, ж, ш, ф, х увек остају уз сугласник, и то значи СЛА је слог.

Исто је и са СТИ

Граница следећег слога је између два сонанта, и то је следеће правило, сонанти се увек развајају ЧАР – НИ

Праскави се увек одвајају од сугласничке групе (рецимо, СРП -  СКИ), П се одваја у други слог, за разлику од струјних.

14. Која реч има акценат на другом слогу:

Риболовац, пецарош, удица, пецаљка, рибарити

ОДГОВОР:

Код оваквих питања пажљиво изговорите речи, приметите да вам се благо помери глава унапред код истакнутог слога:

рибоЛОвац, ПЕцарош, Удица, ПЕцаљка, риБАрити

Одговор је рибарити.

15. Акцентуј дате примере:

Жут, црн, мрк, сив

ОДГОВОР:

Ово су једносложне речи и за њих важи једноставно правило. Код једносложних речи акценат може бити само силазни, и то значи да само треба одредити дужину.

ЖУУТ – дугосилазни

ЦРРН – дугосилазни

МРК – краткосилазни

СИИВ - дугосилазни

16. препиши проклитике и енклитике из следећег примера

Грло је зато уско да из њега речи не би брзо излазиле.

Проклитике___________________________________________-

Енклитике_____________________________________________

ОДГОВОР:

Проклитике и енклитике (једном речју, клитике) су речи које немају свој акценат и чине целину са речју испред себе (проклитике) и речју иза (енклитике), једноставније

Проклитике су:

-         предлози

-         везници

-         речца не (уз глагол)

енклитике:

-         помоћни глаголи скраћени облици јесам, бити, хтети

-         ненаглашени облици личних заменица: мене, ме, мени, ми

-         речца ли

Проклитике су:

-         да (везник), из (предлог), (не) негација

Енклитике:

- је (јесте, скраћени облик), би (облик глагола бити)

17. Подвуци примере у којима запажаш творбене морфеме:

Човечан, човечуљак, нечовек, човече, човеком

ОДГОВОР:

18. Усправним цртама подели на морфеме следећу реч:

Лед о лом ац

19. Из колико предикатских се састоји комуникативна реченица:

Чувши звоно на вратима, потрча као да га ноге носе, не слутећи ко је то, шта смера и колико је благонаклон.

ОДГОВОР:

Комуникативна реченица почиње великим словом и завршава тачком.

Предикатска реченица има предикат.

Треба наћи предикате:

1. Чувши звоно на вратима, потрча
2. као да га ноге носе
3. не слутећи ко је то,
4. шта смера
5. колико је благонаклон

Зашто није чувши предикат – глаголски прилог прошли и садашњи не могу да буду предикати

Потрча је глагол и предикат

Носе је глагол

Ко је то – именски предикат

Смера – предикат

Колико је благонаклон -  именски предикат

20. Подвуци реч која је пример за одсупање од фонетског принципа:

Пловидба, поткровље, подшишати, свадба, прехрамбени

ОДГОВОР:

Фонетски принцип значи да пишемо онако како изговарамо, да се врше гласовне промене. Одступање од гласовних промена је одступање од фонетског принципа.

ПОДШИШАТИ је изузетак и одступање од фонетског принципа.

Теst 2003/2004

Pozdrav svima,

Ovo je nastavak prethodnog posta. Primetićete da su objašnjenja kraća, pogotovo tamo gde su već postojala pitanja iz te oblasti u prošlom postu. Ukoliko se desi da ipak odgovor nije jasan ili postoji neka nedoumica, postavite pitanje u komentarima.

Test 2003/2004

1. U aforizmu Duška Radovića podvuci pravi objekat:

Zapalili smo planetu koja nas je rodila da bismo se ogrejali.

Objašnjenje:

Zapalili smo šta? - planetu, to je pravi objekat. Međutim, uz ovaj objekat postoji i odnosna rečenica koja ima atributski karakter i dopunjava pojam planeta. Zbog toga je i sastavni deo pojma i treba je podvući.

Odgovor je; planetu koja nas je rodila.

2.Podvučeni izraz u aforizmu Svako ima svoje mogućnosti i šanse, pod uslovom da ih prizna za svoje naziva se __________.

Objašnjenje:

Izraz pod uslovom da ima ulogu veznika i ovo je veznički izraz.

3. Odredi vrstu nezavisnih predikatskih rečenica:
a) Da nisi to dirao!
b) Ti li si to dirao!

Objašnjenje:

Objašnjenje imate u prošlom postu, gde su podeljene vrste rečenica. Pod a) je zapovedna, pod b) uzvična.

4. Odredi vrstu priloškog značenja podvučene predloško-padežne konstrukcije:
a) Doći ću za jedan sat.
b) Zamakao je za ugao.
v) Nagrađen je za svoje veliko zalaganje.

Objašnjenje:

Doći ću - kada- vremensko
Zamakao je - kuda - mesno
Nagrađen je - zbog čega - uzročno

5. Odredi vrstu podvučenih zavisnih rečenica (po značenju) u sledećem aforizmu:
Tek kad treba nešto da plate, mnogi ljudi utvrde da im je novac ostao u drugom odelu.

a) kad treba nešto da plate
b) da im je novac ostao u drugom odelu

Objašnjenje:

Prva rečenica ima priloško značenje, što znači da je dopuna glagola i to sa vremenskim značenjem. Glavna rečenica je Mnogi ljudi utvrde - kada - kad treba da plate. Ovo je vremenska rečenica.

Druga rečenica ima objekatsko značenje. Mnogi ljudi utvrde - šta - da im je novac u drugom odelu. Ovo je izrična rečenica.

6. U sledećem aforizmu upiši zapete tamo gde je to potrebno:
Danas je utorak trideset i prvi dan oktobra praznik svih onih koji vole da žive. Pa srećan vam praznik dobri ljudi srećna vam pamet koja vas je tome naučila.

Objašnjenje:

Danas je utorak, trideset i prvi dan oktobra, praznik svih onih koji vole da žive. Pa srećan vam praznik, dobri ljudi, srećna vam pamet koja vas je tome naučila.

7. Napiši koju konstituentsku vrednost (imeničku, pridevsku, prilošku) imaju podvučene zavisne rečenice u sledećem aforizmu.
Pre nego što nekog pustimo na mikrofon da kokodače, proverimo na stolici da li je sneo jaje.

Objašnjenje:

Za odgovor na ovo pitanje potrebno je prvo utvrditi vrstu zavisne rečenice.

Pustimo nekog na mikrofon – zašto, sa kojom namerom – da kokodače. Ovo je namerna rečenica, i njeno značenje je, prema tome priloško, jer ona dopunjava prethodnu rečenicu kao prilog namere vršenja radnje.

Proveriti – šta – da li je sneo jaje – ovo je izrična rečenica u funkciji objekatske dopune glagola. Imeničko značenje imaju subjekat i objekat, pa je prema tome, ova rečenica sa imeničkom funkcijom.

8. U sledećem aforizmu podvuci predloške izraze:
Ne umemo više da živimo normalno. Nećemo da živimo ako to nije u vezi sa nečim u okviru nečega, povodom nečega, u znaku nečega, u čast nečega.

Objašnjenje:

U vezi sa, u okviru, povodom, u znaku, u čast

9. U reči sušiti prednjonepčani strujni suglasnik zameni zvučnim zubnim eksplozivnim suglasnikom i napiši dobijenu reč.

Objašnjenje:

Prednjonepčani suglasnici su: J, LJ, NJ, Ć, Č, Đ, DŽ, Ž, Š, a strujni su: S, Š, Z, Ž, F, H, u reči SUŠITI glas Š je jedini prednjonepčani strujni, on će se menjati sa zvučnim zubnim eksplozivnim suglasnikom.

Zvučni su B, G, D, Z, Ž, Đ, DŽ, zubni su D, T, Z, S, V, F, eksplozivni su D, T, B, P, G, K. Jedini koji se javlja u sve tri grupe je D. Glagol glasi SUDITI.

10. U sledećem aforizmu podvuci sve kongruentne reči:
Danas je subota. Provedite ovaj dan tu negde gde ste se i probudili, pod uslovom da ste zaspali na pravom mestu.

Objašnjenje:

Kada se traže kongruentne reči, najjednostavnije način da proverite da li je reč kongruentna jeste da promenite oblik reči uz koju stoji. Ukoliko se menja time i oblik te reči, ona kongruira (kongruentna je, slaže se po obliku, rodu, broju).

Je subota – ako zamenimo imenicu oblikom množine, glagol se prilagođava, kongruira (su subote). Ovu reč treba podvući.

Provedite – vi, ako menjamo lice ili broj, glagol će se menjati (provedi, neka provedu), ovo je kongruentna reč.

Ovaj dan – ovog dana, ovo je imenska sintagma, pokazna zamenica (pridevska) se menja i slaže se po rodu, broju i padežu, ovo je kongruentna reč.

Ste se probudili – smo se probudili, sam se probudila, treba podvući i pomoćni glagol i glavni glagol.

Ste zaspali – smo zaspali, je zaspao (kongruencija i po rodu u 3. licu jednine), sam zaspao (po broju i licu)

Pravom mestu – pravog mesta, jasno je da se pridev upravlja, menja u vezi sa promenom reči uz koju stoji.

Odgovor je: je, provedite, ovaj, ste, probudili, ste, zaspali, pravom

11. Nekadašnja reč Anglija zamenjena je rečju Engleska, tako da po svojoj leksičkoj pripadnosti predstavlja______________.

Objašnjenje:

 Arhaizam su reči koje se više ne upotrebljavaju zato što ih je zamenila neka druga reč koja danas označava isti pojam (terzija - krojač). U pitanju je data definicija arhaizma (Anglija – danas Engleska), pa je ovo arhaizam.

12. Napiši koji glagoli vrše funkciju predikata nezavisnih predikatskih rečenica:

Jedan od naših sugrađana zatvorio se u svojih četrdeset zidova i pokušava da se seti šta mu još fali.

Objašnjenje:

Prva nezavisna rečenica je:

Jedan od naših sugrađana se zatvorio u svojih četrdeset zidova (možemo ovde da stavimo tačku).

Druga rečenica je:

On pokušava (i ovde može da bude tačka)

Slede dve izrične rečenice (pokušava) – šta - da se seti

(da se seti) – čega – u funkciji nepravog objekta, šta mu još fali.

Pošto se traže predikati nezavisnih predikatskih rečenica, odgovor je rečenica pod 1 i rečenica pod 2.

13. U sledećem nizu prideva podvuci onaj koji je dobijen kombinovanom tvorbom:

omanji, velikodušan, tamnožut, starmali, lepuškast.

Objašnjenje:

Načini tvorbe reči su:

a) izvođenje – na osnovu se dodaje sufiks 

 pis + ar

Bitno za ovu osnovu reči da motivna reč može biti gramatička osnova reči ili koren reči. Postoji, prema tome, opšti deo (koren) i nastavak (sufiks). Koren je najmanji zajednički deo za više reči srodnog značenja.

Crn

Crnac

Crnkinja

Crnjak

Crnilo

b) slaganje (kompozicija) – sastavljaju se dve ili više reči i čine novu reč, sa posebnim značenjem. Postoje tri grupe ovih reči: one koje su nastale prostim srastanjem reči (visibaba), one koje spaja infiks ili spojni vokal (jugozapad) i reči koje nastaju spajanjem prefiksa i reči (napisati). U ovom tipu složenica treba primetiti da, za razliku od sufiksa, prefiksi imaju svoje samostalno značenje, oni nešto znače i odvojeni od reči sa kojom se slažu, pa ta vrsta tvorbe reči pripada ovoj grupi.

v) kombinovana tvorba reči – izvođenje i slaganje zajedno, ili na primeru

bez + brig + an = bezbrižan – dolazi do palatalizacije

g) tvorba pretvaranjem – od jedne vrste reči nastaje druga

mlada devojka (pridev) – mlada na svadbi (imenica)

Ova pojava se naziva poimeničavanje.

Svetleći – glag. prilog, svetleća reklama – pridev

Ovo je primer za popridevljavanje.

U zadatku su navedeni pridevi:

O + manji

Velik + o + duš+an

Tamno+žut

Star+mali

Lep+uškast

S obirom da se traži pridev nastao kombinovanom tvorbom (slaganje + izvođenje), odgovor je velikodušan.

14. Sledeći glagoli dobijeni su prefiksacijom. Podvuci one glagole kojima je dodavanje prefiksa promenilo vid:

ubaciti, napisati, naskočiti, umisliti, nasmejati.

Objašnjenje:

Jedna od glagolskih kategorija jeste I glagolski vid. Glagolski vid je podela glagola prema trajanju na:

a) svršene (perfektivne)

b) nesvršene (imperfektivne)

Nesvršeni se dele na: trajne – sedeti

                                   Učestale - kuckati

Svršeni se dele: trenutno-svršene (sesti)

                          Početno-svršeni (zapevati)

                          Završno-svršeni (pročitati)

Zadatak je da se pridevima kojima je dodat prefiks pronađu oni kojima je promenjen vid.

Baciti – svršeni, ubaciti – svršeni

Pisati – nesvršeni, napisati – svršeni

Skočiti – svršeni, naskočiti – svršeni

Misliti – nesvršeni, umisliti – svršeni

Smejati – nesvršeni, nasmejati -  svršeni

15. Napiši skraćenice sledećih reči:

a) takozvani

b) i tako dalje

v) i drugi

g) to jest

Objašnjenje:

U srpskom jeziku postoji nekoliko tipova skraćenica.

Opšte skraćenice: pišu se malim slovom, a skraćivanje se obeležava tačkom. Ako se tekst sa ovom skraćenicom izgovara, čita se kao puna reč.

a)      početne skraćenice – uzima se samo početak reči.

g. – godina, t. – tačka, n.e. – nova era, br. – broj, mn. – množina, i dr. –  i drugo.

Pravilo je da se reč ne skraćuje posle samoglasnika već ispred njega.

b)      sažete skraćenice – osim početnog slova, sadrže i još neka iz reči: tzv., Bgd.

Kad se skraćuje izraz, uzimaju se početna slova reči: itd, npr., tj.

Postoji i tip sažetih skraćenica kod kojih se piše i poslednje slovo. Kod ovih skraćenica ne piše se tačka: dr, mr, gđa, gđica

Merne skraćenice – merne jedinice – čitaju se kao puna reč. Ako se označavaju velikim slovom, pišu se latinicom, a malim slovom mogu se pisati i ćirilicom i latinicom.

Verzalne skraćenice – skraćenice nastale spajanjem velikih slova, pišu se bez tačke. VMA. One se ili ne menjaju ili im se dodaju padežni nastavci.

Neke od ovih skraćenica postaju imenice, pišu se velikim početnim slovom i menjaju se po imeničkoj promeni. Unesko, Uneska

Primeri iz zadatka su već navedeni, pa prema tome, oni pripadaju opštim skraćenicama, i sve ćemo ih pisati sa tačkom.

Takozvani – tzv.

I tako dalje – itd.

i drugi – i dr.

to jest – tj.

16. Zaokruži slova ispred opštih pitanja:

a) Zar si već sve završio?

b) Kad ćeš sve završiti?

v) Već si sve završio?

Objašnjenje:

 Upitne rečenice se razlikuju po tome da li se postavlja:

a) opšte pitanje

b) posebno pitanje

Na opšte pitanje je odgovor da ili ne.

Da li dolazi?

Dolazi li?

Zar će doći?

Je li došao?

Posebnim pitanjem se pita nešto u vezi sa sadržajem radnje.

Kad dolazi?

Ko dolazi?

Zašto dolazi?

Na pitanja pod a) i v) može da se odgovori sa da ili ne, i one su opšta pitanja.

17. U rečenici Naš komšija voli da se šali zamenica naš kogruira sa imenicom komšija:

a) po obliku b) po značenju v) po obliku i po značenju

Objašnjenje:

Komšija je imenica na a, pripada trećoj promeni, u jednini mi kažemo naš komšija, ali u množini naše komšije, kao naše žene, jer je gramatički rod ove imenice ženski. To znači da se značenje I oblik kod ovih imenica ne poklapaju, one su po značenju, prirodnom rodu, imenice muškog roda, ali su po gramatičkom obliku imenice ženskog roda. I to bi I bilo rešenje ovog zadatka – prisvojni pridev naš kongruira sa imenicom po značenju, a ne po obliku (varijanta pod v je nemoguća u ovom slučaju). U množini je kongruencija po obliku, a ne po značenju.

Odgovor je pod b).

18. Napiši kojim su sufiksima izvedene sledeće glagolske imenice:

a) žetva

b) upis

v) vožnja

Objašnjenje:

Žet + va, u+pis+ nulta morfema, voz+nja (dolazi do jednačenja po mestu tvorbe)

19. Koji je dobre kakvoće, koji je od vrednosti jeste:

a) kvalitetan  b)kvalitativan v) kvalifikativan

Objašnjenje:

Kvalitetan – od vrednosti, dobrog sastava

Kvalifikativan je onaj koji određuje nešto.

Kvalitativan – ukazuje na neku razliku u osobini

20. U sledećem aforizmu govori se o razlici između sela i grada.

 U selu ćeš se lakše obrukati, u Beogradu lakše proslaviti.

U njemu je značenje futura:

a) indikativno  b) relativno  c) modalno

Objašnjenje:

Kada se govori o značenju glagolskih oblika, postoje tri osnovna:

Indikativno – vremensko -  (futur ima indikativno značenje ako se govori o radnji koja će se obaviti, indikativno je osnovno značenje),

Relativno – vremensko - (to je upotreba glagolskog oblika drugačije nego što je njegovo osnovno značenje, postoji pripovedački futur, futur budući u odnosu na neku drugu radnju, a ne u odnosu na trenutak u kome se govori),

modalno – u futuru se iskazuju stavovi, zahtevi, namere, pretpostavke, u svakom slučaju radnja koja se nije dogodila, samo je moguća. 

Ovo je aforizam, pravilo:

U selu ćeš se lakše obrukati, u Beogradu lakše proslaviti.

I ovo je futur upotrebljen u svom modalnom značenju.