ТЕСТ 2
1. Који дијалекат има ијекавску замену старог јата?
а) зетско-јужносанџачки
б) шумадијско-војвођански
в) косовско-ресавски
г) призренско-тимочки
ОДГОВОР:
У прошлом тесту сам вам написала поделу дијалеката и рекли смо да се дијалекти деле на оне са екавским изговором (шумадијско-војвођански, призренско-тимочки, косовско-ресавски) и оне са ијекавским (зетско-јужносанџачки и источнохерцеговачки).
Старо јат (овако изгледа ѣ) временом се мењало у Е па је настао екавски изговор, или у -је или -ије (ијекавски изговор). Траже се дијалекти са ијекавским изговором или ијекавском заменом старог јата.
Одговор је зетско-јужносанџачки.
2. "Писмена се раздïельуïи на самогласна и на согласна"
Ово је цитат из Вукове граматике писан:
а) Вуковом реформисаном ћирилицом
б) руском ћирилицом
в) реформисаном ћирилицом Саве Мркаља
Вук је своју прву граматику написао реформисаном ћирилицом Саве Мркаља и то је Писменица (писменица=граматика) серпскога ïезика.
Ова граматика је писана 1814. године, настала је по угледу на граматику Аврама Мразовића "Словенска граматика", а по принципу немачког лингвисте Аделунга пиши као што говориш - фонетски принцип (један глас - једно слово).
Реформисана ћирилица Саве Мркаља имала је комбинације ль, нь, ть и дь за љ, њ, ћ и ђ које је касније увео Вук у своју реформисану азбуку, и као што видите, Сава Мркаљ је писао ï уместо ј које је Вук увео из латинице. Џ је узео из румунских рукописа и овако реформисаном азбуком ће штампати Српски рјечник заједно са Српском граматиком 1818. године.
Одговор је под в.
3. Напиши име аутора "Историје облика" из 1874. године
ОДГОВОР:
Писац је Ђуро Даничић, Вуков сарадник. Пре свега се помиње као писац научне расправе на Вуковој реформисаној азбуци 1847. године Рат за српски језик и правопис, то сам вам помињала у прошлом посту.
Дела:
Мала српска граматика (1850)
Рјечник из књижевних старина српских
Историју облика (1874)
Покренуо је израду Рјечника хрватског или српског језика
Нема разлога да се памте године, наравно, век је 19, али редовно се појављују питања у вези са називима његових дела.
4. Допуни следећу реченицу
Остварење општег књижевног (стандардног) језика засновано је на посебностима појединих слојева друштва, који, иначе, говоре општим књижевним стандардним језиком назива се
____________________________
ОДГОВОР:
Постоји у језику нешто што се зове раслојавање. То значи да сви говоримо српски језик и да се разумемо, али се тај језик који ми употребљавамо по нечему разликује.
Први облик раслојавања је територијално раслојавање, и тада говоримо о дијалектима. У оквиру једног говорног подручја појављује се више језичких варијаната.
Други облик раслојавања је друштвено или социјално раслојавање. Не говоре сви припадници друштва исто (о томе смо причали, да овде не објашњавам), мада сви говоре српски и разумеју се - то се зове социолект.
Трећи облик раслојавања је функционално раслојавање - то су функционални стилови језика, о томе сам писала прошли пут.
Погледајте реченицу - имате део који указује да језик зависи од посебности појединих делова друштва, према томе, ово је друштвено или социјално раслојавање и то се зове социјалект.
5. Наведи сонанте који се изговарају тако што се врх језика налази на алвеолама горњих секутића______________________________________
ОДГОВОР:
То су алвеоларни или надзубни гласови, р,л, н, сви су сонанти.
6. Заокружи словоа испред карактеристика по којима се разликују Ч и Ђ:
а) звучност б)начин изговора
в) место изговора г) мекоћа
ОДГОВОР:
Ово су честа питања.
Идемо по реду - по звучности, Ч је звучно, а Ђ је безвучно, што значи да би требало заокружити а
- по начину изговора - оба сливена или африкате, то није разлика
- по месту изговора - оба предњонепчана, ни то није разлика
- по мекоћи - треба да знате да се предњонепчани деле на меке и тврде сугласнике - меки су ј, љ, њ, ћ, ђ,
тврди су ч, џ, ж, ш
То значи да се разликују по мекоћи, и то треба заокружити.
7. Допиши сугласнике који недостају:
Б Г Ђ З
П Т Ћ Ч
ОДГОВОР:
Ово је табела звучних и безвучних сугласника, и то ћете сами :-)
8. Ако се у слогу нађе група сугласника од којих је први праскави, а други је било који сонант осим ј, в, л, љ и р, граница слога ће бити
а) испред те групе суглсника
б) иза те групе сугласника
в) између тих сугласника
г) произвољна
ОДГОВОР:
Праскави сугласници се увек одвајају од сугласничке групе у слогу - срп-ски, и уопште није важно који сугласник је иза њих.
Одговор је под в
9. У следећем низу подвуци локализоване гласове
р, а, о , с, х и, ј,
ОДГОВОР:
Сетите се поделе гласова на нелокалозоване (вокале), полулокализоване (сонанте) и локализоване (консонанте). Без обзира што су полулокализовани, и сонанти имају место творбе, то је заправо овде питање, да обележите гласове са местом творбе.
Одговор је све сем самогласника.
10. Који сугласник се изговара тако што ваздушна струја пролази кроз теснац који чије задњи део језика и задње непце, а да при том гласне жице не трепере?
ОДГОВОР:
Погледајте где је место творбе овог гласа, задњи део језика и задње непце, ово је задњонепчани глас (има их три, К, Г, Х), струјни је (ваздушна струја пролази кроз теснац, С, З, Ж, Ш, Х, Ф) и гласне жице не трепере, безвучан је, јасно је да је Х у питању.
11. Подвуци проклитике у следећој реченици:
Због чега ли је одлучио да не путује до априла?
ОДГОВОР:
О проклитикама сам вам писала у прошлом посту, пронађите то питање. То су речи које немају свој акценат и везују се (акценатски) за реч иза себе. Проклитике, још једном: - предлози, речце, везници.
Погледајте целину Због чега, због је проклитика, тако је и изговарате,
Да не путује - да не , везник и речца не су проклитике
до априла - до је предлог, и проклитика
12. Заокружи слово испред реченице у којој се јављају енклитике:
а) Поздравићу Милана преко вас.
б) Нас троје путује у Ниш.
в) Ми бисмо дошли аутобусом.
г) Путоваће и он са нама.
ОДГОВОР:
Енклитике се везују за реч испред себе, и то су краћи облици личних и повратних заменица, облици помоћних глагола, речца ли.
Реченица под а - нема ниједне речи која нам овде одговора, да је овај футур био Милана ћу поздравити, онда би то била енклитика, овако...
Реченица под б - заменица нас није енкликтика, то је пун акцентовани облик
Реченица под в - ми бисмо, бисмо је енклитика и облици помоћног глагола бити се везују за реч испред себе
Једино где постоји помоћни глагол у ове четири реченице је реченица под в, Ми бисмо. Пробајте да изговорите ове две речи, оне се у изговору не одвајају
13. Само један од наведена три акценатована примера је прилог, заокружи га:
а) Прáво б) Прâво в)Прäво
ОДГОВОР:
14. Подвуци речи са акцентом на првом слогу
учити, учило, другарица, разговарати, учитељ
15. Заокружи слово испред реченице у којој подвучена реч има дуг последњи слог:
а) Добри људи су увек драги гости
б) Они живе добро.
в) Онај добри човек ми се јавио.
г) Свака књига је добра за нас.
16. Напиши предњонепчане сливене сугласнике (африкате).
___________________________________
17. Подвуци префикс који се не јавља у творбеној функцији:
раз-, нај-, из-, на-, под-
18. Који пример је изведен префиксацијом:
а) збацији б) пасти
в) падање г) ручати
19. У следећем низу подвуци мотивисане речи:
плав, беличаст, сив, златан
20. Највиша јединица синтаксе је:
а) комуникативна реченица
б) предикатска реченица
в) синтагма
г) реч
Нема коментара:
Постави коментар