Теst 2003/2004

Pozdrav svima,

Ovo je nastavak prethodnog posta. Primetićete da su objašnjenja kraća, pogotovo tamo gde su već postojala pitanja iz te oblasti u prošlom postu. Ukoliko se desi da ipak odgovor nije jasan ili postoji neka nedoumica, postavite pitanje u komentarima.

Test 2003/2004

1. U aforizmu Duška Radovića podvuci pravi objekat:

Zapalili smo planetu koja nas je rodila da bismo se ogrejali.

Objašnjenje:

Zapalili smo šta? - planetu, to je pravi objekat. Međutim, uz ovaj objekat postoji i odnosna rečenica koja ima atributski karakter i dopunjava pojam planeta. Zbog toga je i sastavni deo pojma i treba je podvući.

Odgovor je; planetu koja nas je rodila.

2.Podvučeni izraz u aforizmu Svako ima svoje mogućnosti i šanse, pod uslovom da ih prizna za svoje naziva se __________.

Objašnjenje:

Izraz pod uslovom da ima ulogu veznika i ovo je veznički izraz.

3. Odredi vrstu nezavisnih predikatskih rečenica:
a) Da nisi to dirao!
b) Ti li si to dirao!

Objašnjenje:

Objašnjenje imate u prošlom postu, gde su podeljene vrste rečenica. Pod a) je zapovedna, pod b) uzvična.

4. Odredi vrstu priloškog značenja podvučene predloško-padežne konstrukcije:
a) Doći ću za jedan sat.
b) Zamakao je za ugao.
v) Nagrađen je za svoje veliko zalaganje.

Objašnjenje:

Doći ću - kada- vremensko
Zamakao je - kuda - mesno
Nagrađen je - zbog čega - uzročno

5. Odredi vrstu podvučenih zavisnih rečenica (po značenju) u sledećem aforizmu:
Tek kad treba nešto da plate, mnogi ljudi utvrde da im je novac ostao u drugom odelu.

a) kad treba nešto da plate
b) da im je novac ostao u drugom odelu

Objašnjenje:

Prva rečenica ima priloško značenje, što znači da je dopuna glagola i to sa vremenskim značenjem. Glavna rečenica je Mnogi ljudi utvrde - kada - kad treba da plate. Ovo je vremenska rečenica.

Druga rečenica ima objekatsko značenje. Mnogi ljudi utvrde - šta - da im je novac u drugom odelu. Ovo je izrična rečenica.

6. U sledećem aforizmu upiši zapete tamo gde je to potrebno:
Danas je utorak trideset i prvi dan oktobra praznik svih onih koji vole da žive. Pa srećan vam praznik dobri ljudi srećna vam pamet koja vas je tome naučila.

Objašnjenje:

Danas je utorak, trideset i prvi dan oktobra, praznik svih onih koji vole da žive. Pa srećan vam praznik, dobri ljudi, srećna vam pamet koja vas je tome naučila.

7. Napiši koju konstituentsku vrednost (imeničku, pridevsku, prilošku) imaju podvučene zavisne rečenice u sledećem aforizmu.
Pre nego što nekog pustimo na mikrofon da kokodače, proverimo na stolici da li je sneo jaje.

Objašnjenje:

Za odgovor na ovo pitanje potrebno je prvo utvrditi vrstu zavisne rečenice.

Pustimo nekog na mikrofon – zašto, sa kojom namerom – da kokodače. Ovo je namerna rečenica, i njeno značenje je, prema tome priloško, jer ona dopunjava prethodnu rečenicu kao prilog namere vršenja radnje.

Proveriti – šta – da li je sneo jaje – ovo je izrična rečenica u funkciji objekatske dopune glagola. Imeničko značenje imaju subjekat i objekat, pa je prema tome, ova rečenica sa imeničkom funkcijom.

8. U sledećem aforizmu podvuci predloške izraze:
Ne umemo više da živimo normalno. Nećemo da živimo ako to nije u vezi sa nečim u okviru nečega, povodom nečega, u znaku nečega, u čast nečega.

Objašnjenje:

U vezi sa, u okviru, povodom, u znaku, u čast

9. U reči sušiti prednjonepčani strujni suglasnik zameni zvučnim zubnim eksplozivnim suglasnikom i napiši dobijenu reč.

Objašnjenje:

Prednjonepčani suglasnici su: J, LJ, NJ, Ć, Č, Đ, DŽ, Ž, Š, a strujni su: S, Š, Z, Ž, F, H, u reči SUŠITI glas Š je jedini prednjonepčani strujni, on će se menjati sa zvučnim zubnim eksplozivnim suglasnikom.

Zvučni su B, G, D, Z, Ž, Đ, DŽ, zubni su D, T, Z, S, V, F, eksplozivni su D, T, B, P, G, K. Jedini koji se javlja u sve tri grupe je D. Glagol glasi SUDITI.

10. U sledećem aforizmu podvuci sve kongruentne reči:
Danas je subota. Provedite ovaj dan tu negde gde ste se i probudili, pod uslovom da ste zaspali na pravom mestu.

Objašnjenje:

Kada se traže kongruentne reči, najjednostavnije način da proverite da li je reč kongruentna jeste da promenite oblik reči uz koju stoji. Ukoliko se menja time i oblik te reči, ona kongruira (kongruentna je, slaže se po obliku, rodu, broju).

Je subota – ako zamenimo imenicu oblikom množine, glagol se prilagođava, kongruira (su subote). Ovu reč treba podvući.

Provedite – vi, ako menjamo lice ili broj, glagol će se menjati (provedi, neka provedu), ovo je kongruentna reč.

Ovaj dan – ovog dana, ovo je imenska sintagma, pokazna zamenica (pridevska) se menja i slaže se po rodu, broju i padežu, ovo je kongruentna reč.

Ste se probudili – smo se probudili, sam se probudila, treba podvući i pomoćni glagol i glavni glagol.

Ste zaspali – smo zaspali, je zaspao (kongruencija i po rodu u 3. licu jednine), sam zaspao (po broju i licu)

Pravom mestu – pravog mesta, jasno je da se pridev upravlja, menja u vezi sa promenom reči uz koju stoji.

Odgovor je: je, provedite, ovaj, ste, probudili, ste, zaspali, pravom

11. Nekadašnja reč Anglija zamenjena je rečju Engleska, tako da po svojoj leksičkoj pripadnosti predstavlja______________.

Objašnjenje:

 Arhaizam su reči koje se više ne upotrebljavaju zato što ih je zamenila neka druga reč koja danas označava isti pojam (terzija - krojač). U pitanju je data definicija arhaizma (Anglija – danas Engleska), pa je ovo arhaizam.

12. Napiši koji glagoli vrše funkciju predikata nezavisnih predikatskih rečenica:

Jedan od naših sugrađana zatvorio se u svojih četrdeset zidova i pokušava da se seti šta mu još fali.

Objašnjenje:

Prva nezavisna rečenica je:

Jedan od naših sugrađana se zatvorio u svojih četrdeset zidova (možemo ovde da stavimo tačku).

Druga rečenica je:

On pokušava (i ovde može da bude tačka)

Slede dve izrične rečenice (pokušava) – šta - da se seti

(da se seti) – čega – u funkciji nepravog objekta, šta mu još fali.

Pošto se traže predikati nezavisnih predikatskih rečenica, odgovor je rečenica pod 1 i rečenica pod 2.

13. U sledećem nizu prideva podvuci onaj koji je dobijen kombinovanom tvorbom:

omanji, velikodušan, tamnožut, starmali, lepuškast.

Objašnjenje:

Načini tvorbe reči su:

a) izvođenje – na osnovu se dodaje sufiks 

 pis + ar

Bitno za ovu osnovu reči da motivna reč može biti gramatička osnova reči ili koren reči. Postoji, prema tome, opšti deo (koren) i nastavak (sufiks). Koren je najmanji zajednički deo za više reči srodnog značenja.

Crn

Crnac

Crnkinja

Crnjak

Crnilo

b) slaganje (kompozicija) – sastavljaju se dve ili više reči i čine novu reč, sa posebnim značenjem. Postoje tri grupe ovih reči: one koje su nastale prostim srastanjem reči (visibaba), one koje spaja infiks ili spojni vokal (jugozapad) i reči koje nastaju spajanjem prefiksa i reči (napisati). U ovom tipu složenica treba primetiti da, za razliku od sufiksa, prefiksi imaju svoje samostalno značenje, oni nešto znače i odvojeni od reči sa kojom se slažu, pa ta vrsta tvorbe reči pripada ovoj grupi.

v) kombinovana tvorba reči – izvođenje i slaganje zajedno, ili na primeru

bez + brig + an = bezbrižan – dolazi do palatalizacije

g) tvorba pretvaranjem – od jedne vrste reči nastaje druga

mlada devojka (pridev) – mlada na svadbi (imenica)

Ova pojava se naziva poimeničavanje.

Svetleći – glag. prilog, svetleća reklama – pridev

Ovo je primer za popridevljavanje.

U zadatku su navedeni pridevi:

O + manji

Velik + o + duš+an

Tamno+žut

Star+mali

Lep+uškast

S obirom da se traži pridev nastao kombinovanom tvorbom (slaganje + izvođenje), odgovor je velikodušan.

14. Sledeći glagoli dobijeni su prefiksacijom. Podvuci one glagole kojima je dodavanje prefiksa promenilo vid:

ubaciti, napisati, naskočiti, umisliti, nasmejati.

Objašnjenje:

Jedna od glagolskih kategorija jeste I glagolski vid. Glagolski vid je podela glagola prema trajanju na:

a) svršene (perfektivne)

b) nesvršene (imperfektivne)

Nesvršeni se dele na: trajne – sedeti

                                   Učestale - kuckati

Svršeni se dele: trenutno-svršene (sesti)

                          Početno-svršeni (zapevati)

                          Završno-svršeni (pročitati)

Zadatak je da se pridevima kojima je dodat prefiks pronađu oni kojima je promenjen vid.

Baciti – svršeni, ubaciti – svršeni

Pisati – nesvršeni, napisati – svršeni

Skočiti – svršeni, naskočiti – svršeni

Misliti – nesvršeni, umisliti – svršeni

Smejati – nesvršeni, nasmejati -  svršeni

15. Napiši skraćenice sledećih reči:

a) takozvani

b) i tako dalje

v) i drugi

g) to jest

Objašnjenje:

U srpskom jeziku postoji nekoliko tipova skraćenica.

Opšte skraćenice: pišu se malim slovom, a skraćivanje se obeležava tačkom. Ako se tekst sa ovom skraćenicom izgovara, čita se kao puna reč.

a)      početne skraćenice – uzima se samo početak reči.

g. – godina, t. – tačka, n.e. – nova era, br. – broj, mn. – množina, i dr. –  i drugo.

Pravilo je da se reč ne skraćuje posle samoglasnika već ispred njega.

b)      sažete skraćenice – osim početnog slova, sadrže i još neka iz reči: tzv., Bgd.

Kad se skraćuje izraz, uzimaju se početna slova reči: itd, npr., tj.

Postoji i tip sažetih skraćenica kod kojih se piše i poslednje slovo. Kod ovih skraćenica ne piše se tačka: dr, mr, gđa, gđica

Merne skraćenice – merne jedinice – čitaju se kao puna reč. Ako se označavaju velikim slovom, pišu se latinicom, a malim slovom mogu se pisati i ćirilicom i latinicom.

Verzalne skraćenice – skraćenice nastale spajanjem velikih slova, pišu se bez tačke. VMA. One se ili ne menjaju ili im se dodaju padežni nastavci.

Neke od ovih skraćenica postaju imenice, pišu se velikim početnim slovom i menjaju se po imeničkoj promeni. Unesko, Uneska

Primeri iz zadatka su već navedeni, pa prema tome, oni pripadaju opštim skraćenicama, i sve ćemo ih pisati sa tačkom.

Takozvani – tzv.

I tako dalje – itd.

i drugi – i dr.

to jest – tj.

16. Zaokruži slova ispred opštih pitanja:

a) Zar si već sve završio?

b) Kad ćeš sve završiti?

v) Već si sve završio?

Objašnjenje:

 Upitne rečenice se razlikuju po tome da li se postavlja:

a) opšte pitanje

b) posebno pitanje

Na opšte pitanje je odgovor da ili ne.

Da li dolazi?

Dolazi li?

Zar će doći?

Je li došao?

Posebnim pitanjem se pita nešto u vezi sa sadržajem radnje.

Kad dolazi?

Ko dolazi?

Zašto dolazi?

Na pitanja pod a) i v) može da se odgovori sa da ili ne, i one su opšta pitanja.

17. U rečenici Naš komšija voli da se šali zamenica naš kogruira sa imenicom komšija:

a) po obliku b) po značenju v) po obliku i po značenju

Objašnjenje:

Komšija je imenica na a, pripada trećoj promeni, u jednini mi kažemo naš komšija, ali u množini naše komšije, kao naše žene, jer je gramatički rod ove imenice ženski. To znači da se značenje I oblik kod ovih imenica ne poklapaju, one su po značenju, prirodnom rodu, imenice muškog roda, ali su po gramatičkom obliku imenice ženskog roda. I to bi I bilo rešenje ovog zadatka – prisvojni pridev naš kongruira sa imenicom po značenju, a ne po obliku (varijanta pod v je nemoguća u ovom slučaju). U množini je kongruencija po obliku, a ne po značenju.

Odgovor je pod b).

18. Napiši kojim su sufiksima izvedene sledeće glagolske imenice:

a) žetva

b) upis

v) vožnja

Objašnjenje:

Žet + va, u+pis+ nulta morfema, voz+nja (dolazi do jednačenja po mestu tvorbe)

19. Koji je dobre kakvoće, koji je od vrednosti jeste:

a) kvalitetan  b)kvalitativan v) kvalifikativan

Objašnjenje:

Kvalitetan – od vrednosti, dobrog sastava

Kvalifikativan je onaj koji određuje nešto.

Kvalitativan – ukazuje na neku razliku u osobini

20. U sledećem aforizmu govori se o razlici između sela i grada.

 U selu ćeš se lakše obrukati, u Beogradu lakše proslaviti.

U njemu je značenje futura:

a) indikativno  b) relativno  c) modalno

Objašnjenje:

Kada se govori o značenju glagolskih oblika, postoje tri osnovna:

Indikativno – vremensko -  (futur ima indikativno značenje ako se govori o radnji koja će se obaviti, indikativno je osnovno značenje),

Relativno – vremensko - (to je upotreba glagolskog oblika drugačije nego što je njegovo osnovno značenje, postoji pripovedački futur, futur budući u odnosu na neku drugu radnju, a ne u odnosu na trenutak u kome se govori),

modalno – u futuru se iskazuju stavovi, zahtevi, namere, pretpostavke, u svakom slučaju radnja koja se nije dogodila, samo je moguća. 

Ovo je aforizam, pravilo:

U selu ćeš se lakše obrukati, u Beogradu lakše proslaviti.

I ovo je futur upotrebljen u svom modalnom značenju.

  

Test 2002/2003

Pozdrav za sve korisnike bloga,


U svakom od narednih blogova će biti urađen i OBJAŠNJEN test koji je prethodnih godina bio na takmičenju. Vaš zadatak je da test prvo pokušate da uradite sami. Tamo gde to ne budete mogli, pogledajte objašnjenje. Ispod testa označite šta niste mogli da uradite i u postovima ostavite pitanja. Svi testovi su preuzeti iz zbirke testova za takmičenje. Obratite pažnju na nekoliko testova na početku, u vezi sa njima će biti objašnjeno i ono što je bitno za rešavanje zadataka na testovima, tako da ću se, kao budemo išli dalje,  pozivati na postove u kojima sam već nešto objašnjavala.


2002/2003


1. U sledećoj rečenici podvuci sve kongruentne reči:
Iako je izbegavao razgovor o političkim temama, njegova je ćutnja bila rečitija od novinskih uvodnika.

Objašnjenje:

Prvi pojam koji ovde treba da vam bude jasan je KONGRUENCIJA ili SLAGANJE.
Kongruentne su one reči čiji oblik zavisi od oblika neke reči, i to su glagoli u ličnom obliku, pridevi i pridevske zamenice, redni brojevi i brojevi jedan, dva, oba, tri i četiri.

Evo primera: plavi džemper, plava haljina. Primetite kako se oblik prideva menja kako se menja imenica uz koju stoje. Može se reći da se pridev slaže ili kongruira sa imenicom u rodu, broju, padežu. Ako se ne bi slagali, recimo, u slučaju plava džemper, videli bismo da se ovde imenica i pridev slažu u broju (jednina), padežu (nominativ), ali se nisu složili u rodu.
Glagoli: Ja sam došao. Ona je došla. Primetite kako se menja pomoćni i glavni glagol u perfektu u zavisnosti od promene lica. Prema tome, glagol kongruira, slaže se sa imenicom, subjektom, u licu i broju, i u drugom slučaju, i rodu.

Pogledajte sad rečenicu: pitanje je koje reči mogu da menjaju oblik ako se reč uz njih promeni. Izbegavao je, ali izbegavala sam - obe reči bi trebalo podvući zato što su se promenile kako se promenio subjekt, odnosno kongruiraju u zavisnosti od subjekta, i to u broju (izbegavali smo), licu, i u trećem licu, u rodu.

U sintagmi politički razgovor, kongruira pridev u rodu (politički razgovor, ali politička rasprava, promenila sam rod imenice u sintagmi), broju i padežu, prema tome, podvući POLITIČKI.
Dalje, pogledajte kako bi se menjali prisvojni pridev njegove i pomoćni glagol je ako bih promenila ćutnja u ćutnje, prema tome, i ove dve reči kongruiraju i treba ih podvući.


Isto važi i za bila rečitija, i ove reči bi se promenile da se promeni reč ćutnja, prema tome, kongruiraju i treba ih podvući.
Sintagma novinski uvodnik, novinskih uvodnika, jasno je da je pridevska reč ovde ona koja zavisi od imenice, glavnog člana sintagme. Treba podvući novinskih.



2. Odredi vrste nezavisnih predikatskih rečenica u sledećem dijalogu:
a) Kakvog li nevremena!
b) Moraš da poneseš kišobran!

Objašnjenje:

Sve predikatske rečenice imaju neku funkciju, osnovno značenje. U zavisnosti od značenja, funkcije rečenice, postoji pet vrsta rečenica:

1. obaveštajne
2. upitne
3. uzvične
4. zapovedne
5. željne

Odgovor na pitanje je: pod a) uzvična rečenica. Pod b) bez obzira što postoji znak uzvika i što je konstrukcija Moraš da... pa je oblik zapovesti, ovo je obaveštenje. Odgovor je b) obaveštajna.

3. Ako umesto sramota kažemo blam, upotrebili smo:
a) dijalektizam
b) vulgarizam
v) žargonizam
g) neologizam

Objašnjenje:

Dijalektizmi su reči koje se koriste i prepoznaju u okviru jednog dijalekta, odnosno na teritoriji gde se koristi taj dijalekat. Postoji i malo širi pojam, regionalizam, on se koristi ne samo u okviru jednog dijalekta, nego u nekom regionu i tamo je poznat, dalje ne (u primorju postoji izraz pjaca, od italijanskog la piazza - trg, i koristi se u čitavoj oblasti bez obzira na dijalekat).
Vulgarizmi (od lat. vulgaris - prosti, svakidašnji) označava prostačke izraze i reči, nepristojnost.
Žargonizam - engl. sleng, označava izraze koji nastaju u okviru jedne društvene grupe, generacije, ograničen je na jednom prostoru (ne znači da isti sleng imaju u nekom drugom gradu pripadnici iste grupe) i traje neko vreme - smor, zezati se, baronisati.
Neologizam - kovanica, nova reč.

Tačan odgovor je pod v) žargonizam.


4. Odredi koliko u sledećoj komunikativnoj rečenici ima predikatskih rečenica:


Sve je manje poznanika u gradu za koji sam nekada mislio da je moj.

Objašnjenje:

Ovo pitanje se odnosi na prepoznavanje predikata u rečenici. Prva rečenica je:
Sve je manje poznanika (glavna, imenski predikat)
Druga rečenica je:
za koji sam nekada mislio (glagolski predikat, odnosna)
Treća rečenica:
Da je moj (grad je moj), imenski predikat, izrična rečenica.


5. U rečenici Polazim na rub šume, da vidim ima li pečuraka podvučena zavisna rečenica po vrsti je __________________, a u okviru više rečenice ima funkciju _______________________.

Objašnjenje:

Kod ovakvih zadataka prvo je bitno da se komunikativna rečenica podeli na predikatske i ima ih tri. Interesuje nas odnos rečenice 2 i rečenice 3.

DA VIDIM - ŠTA?  - ima li pečuraka. Jasno je da je izrična - dopunjuje se značenje glagola videti, i to zavisnoupitna. To možete odrediti tako što ćete rečenicu 3 pretvoriti u pitanje u upravnom govoru: „Ima li pečuraka?“ Dakle, odgovor je izrična, zavisnoupitna.

Postavlja se pitanje funkcije - čim je nešto dopuna glagola, pričamo o objekatskoj funkciji.

DA VIDIM ŠUMU - objekat
DA VIDIM IMA LI PEČURAKA - naravno, nije objekat, ali ima funkciju dopune značenja glagola, objekatsku funkciju, i to pravog objekta, odgovor je na pitanje šta?

6. Napiši da li podvučeni glagoli u prezentu u sledećim primerima imaju vremensko ili modalno značenje:
Upravo se spremam da izađem.
Ne dam ti ništa!
Uskoro odlazim na odmor.

Objašnjenje:

Svi glagolski oblici mogu biti upotrebljeni u vremenskom ili modalnom značenju.
Vremensko značenje je osnovno, pravo značenje glagolskih oblika, da ukažu na vreme kada se radnja vrši.

Upravo kucam. - vremensko značenje prezenta, sada se vrši radnja.

Modalno značenje nije pravo značenje glagolskih oblika, već njihova upotreba da bi se objasnio stav govornika prema nečemu što se nije ostvarilo:

Ne vraćaj se ovamo. - to je moj stav, a nije bitno vreme vršenja radnje.

Ako to znamo, da pogledamo rečenice:
a) Upravo nešto radim - bitno je vreme, sada, prema tome, ovo je vremensko, pravo značenje prezenta (tzv. indikativno).
b) Ne dam ti ništa - ovo je stav, nije u vezi sa vršenjem radnje, ovo je modalno značenje glagolskog oblika.
v) Uskoro odlazim na odmor - ovo je takozvani prezent za budućnost, i ovo je vremensko relativno značenje prezenta, ne modalno.


7. Podvučena zavisna rečenica u primeru Zec je odjednom stao i odskakutao onamo otkuda je došao, po vrsti je:
a) mesna
b) odnosna
v) zavisnoupitna

Objašnjenje:

Rekli smo da je sada bitno da se odrede predikatske rečenice i to je prvi zadatak koji bi trebalo obaviti. Rečenica ima 2 nezavisne: stati i odskakutati su rečenica 1 i 2. Interesuje nas odnos rečenice 2 i 3: Odskakutao onamo otkuda je došao.

Obratite pažnju na ovakav tip rečenica. Postoje odnosne rečenice u kojima se umesto odnosnog veznika upotrebi vremenski/mesni prilog. Evo primera: To je hotel - u kome/gde smo odseli - ovo je odnosna, a ne mesna rečenica. Pitanje je kako to da utvrdite. Gde smo odseli - u hotelu. Zavisna rečenica se odnosi na pojam iz glavne rečenice i njena funkcija je imenska (atributska, ona dopunjava glavnu rečenicu svojim značenjem).

Pogledajte rečenicu iz pitanja - Odskakutao je - kuda? Zavisna rečenica odgovara na pitanje mesta dešavanja radnje, njena funkcija je priloška, mesna.

Zavisnoupitna ne može da bude, budući da zavisna rečenica ne dopunjuje značenje glagola u objekatskom smislu, nije odgovor na pitanje šta.

Odgovor na 7. pitanje jeste da je rečenica mesna.


8. Zaokruži slovo ispred pravilnog izraza:
a) pet vrata
b) petora vrata
v) petoro vrata

Objašnjenje:

Partitivna sintagma je kombinacija priloga za količinu (mnogo), pridevske zamenice (nekoliko) i brojeva sa imenicom u genitivu. U tom slučaju, imenica je zavisni član, a glavni član je broj, prilog ili zamenica: nekoliko prijatelja, petorica radnika, mnogo posmatrača. Imenica je u genitivu, i zavisni je član (možete da je zamenite, ona određuje prvu reč).

U sintagmi petoro jagnjadi, jagnjadi je partitivna dopuna. Postoji ipak slučaj u kombinaciji zbirnih brojeva i pluralija tantum, i zbirnih brojeva i imenica koje obeležavaju pojmove koji su u množini, ali se upotrebljavaju zajedno ili su prirodno povezani. To nije česta upotreba zbirnih brojeva, ali oni tada imaju oblik množine i razlikuju sva tri roda.

Primeri su: petori prosci (postoji oblik jednine ove imenice, ali množina obeležava neodvojivost), petore rukavice (pluralija tantum), petora kola.  Ovako bi se menjali u rodovima i pridevi i prilozi: mnogi, mnoge, mnoga. U ovim sintagmama glavna reč nije broj, kao u partitivnim sintagmama, već imenica koja je u nominativu, ne u genitivu, prva reč je dopuna.



9. Poređaj po azbučnom redu sledeće reči:


grad, grana, golet, gora, grb, grab, greda, gozba

Objašnjenje:

Azbučni red podrazumeva da ćete poređati reči, s obzirom da sve počinju slovom g, koje na drugom mestu imaju slovo koje je prvo po redu u azbuci, to će biti reči kod kojih je na drugom mestu o. Gledate treće slovo i tako dalje. Odgovor na ovo pitanje je sledeći: gozba, golet, gora, grab, grad, grana, grb, greda.

10. Podvučene reči u rečenicama Iza njega se napravio veliki red ljudi i Iza njega stoje dela značajna za našu kulturu ilustruju semantičku pojavu koja se zove:


a) polisemija
b) homonimija
v) sinonimija

g) antinomija

Objašnjenje:

Polisemija (višeznačnost, poli – više, sema – znak) je jezička pojava da neka reč može imati više značenja. Klasični primeri su glava (deo tela, glava porodice, vođa), kljun (ptičji kljun, kljun broda), krilo (ptičje krilo, prozorsko krilo, krilo u fudbalu). Nastaju po povezivanju po sličnosti. Suprotna je monosemija, pojava da reč ima samo jedno značenje (recimo, kilodžul je jedinica za energiju, i ima samo to značenje).

Homonimija je pojava da reči imaju isti oblik, ali njihova značenja nisu ni u kakvoj vezi. Pop – sveštenik, pop – vrsta muzike, i to je razlika u odnosu na polisemiju.  

Sinonimija – pojava da više reči ima isto značenje, glasan i bučan su sinonimi.

Antinomija – reči suprotstavljene po svom značenju, mlad i star.

Sad pogledajte rečenicu, podvučen je predlog iza u obe. Razlika je u tome što se predlog koristi u prvoj rečenici sa bukvalnim značenjem da nešto iza pojma sledi u fizičkom smislu, a u drugoj rečenici je upotrebljen u metaforičnom značenju (dela ne stoje iza nekoga u bukvalnom značenju). To znači da se radi o upotrebi iste reči sa različitim značenjima, odnosno o polisemiji.

11. Napiši kako se zove kongruencija pomoćnog glagola jesam sa subjektom u sledećoj rečenici:


Sva deca su se vratila iz škole.

Objašnjenje:

Zbirne imenice deca i braća se slažu na sledeći način:  ako im dodamo atribut, ta deca, te dece, vidimo da se menjaju kao imenica ženskog roda u jednini (ta žena, te žene), i to je slaganje po obliku, ove imenice (kao i sve zbirne), imaju oblik jednine a značenje množine. Dakle, sa atributom se slažu po OBLIKU. Ako se doda predikat:

Ta deca su došla,

 vidimo da se predikat slaže sa ZNAČENJEM ove imenice, jer one obeležavaju množinu, i to je odgovor na ovo pitanje, slažu se po značenju.

12. Odredi gramatički rod sledećih imenica :


a) momče
b) pluća

v) tata

Objašnjenje:

U srpskom jeziku postoji prirodni rod (čovek, žena, dete) i gramatički rod (sto realno nema rod, ali određujemo atributom, taj sto – muški gramatički rod). Pogledajte imenice u prirodnom rodu. Imenice muškog roda se završavaju na suglasnik ili nultu fonemu ǿ, ženskog roda na –a, a srednjeg na e ili o. Gramatički rod se određuje bez obzira na značenje, pravi prirodni rod imenice. To znači da se imenice muškog roda menjaju se kao imenice prve vrste, imenice srednjeg roda se menjaju po promenama prve i druge vrste, a ženske imenice po promeni treće i četvrte vrste.  Može da se desi da se ne slažu prirodni i gramatički rod imenice. Imenice kao što su sudija, Nikola, Jovica, sluga, starešina, gramatički pripadaju promeni treće vrste zato što se završavaju na –a, mada je njihov prirodan rod muški. Kaže se

Onaj tata je došao -  slaganje je po značnju, prirodnom rodu, jer je atribut u muškom rodu, ali

One tate su došle -  slaganje je po gramatičkom rodu, atribut je u ženskom rodu množine.

Odgovor na pitanje je: Momče je imenica srednjeg gramatičkog roda, bez obzira na značenje,

Pluća je imenica pluralija tantum, ima samo oblik množine srednjeg roda

Tata je imenica gramatičkog ženskog roda.

13. U rečenici Prevalio sam šezdesetu, uplovio sam u luku; živim u drugoj, rezervnoj domovini, a nisam se odrekao prve podvuci članove (konstituente) sa imeničkom vrednošću.

Objašnjenje:

Rečenični konstituenti su pune reči (imenice, zamenice, prilozi i glagoli) uz pomoćne reči ili bez njih (veznici, predlozi, rečce), sintagme i zavisne rečenice. Konstituent je ono što čini rečenicu, njen deo, član.

Rečenični članovi koji imaju imeničku vrednost (značenje, funkciju) su subjekat i objekat.

Sa pridevskim značenjem su sve dopune imenica - atribut, predikativ (imenski deo), apozitiv, aktuelni kvalifikativ.

Sa priloškom vrednošću su odredbe i dopune za mesto, vreme, atributi sa priloškim značenjem.

U rečenici Prevalio sam šezdesetu (godinu), postoji predikat (glagol kao konstituent), neizrečeni subjekat, i pravi objekat, partitivna sintagma šezdeseta godina, koja je ovde jedini član sa imeničkom vrednošću (objekat je imenska dopuna predikata). Ostali imenski delovi – u luku, ima prilošku vrednost ili značenje, u drugoj, rezervnoj domovini – priloško značenje, nisam se odrekao prve (domovine), nepravi objekat.

Trebalo bi podvući šezdesetu i prvu.

14. U sledećem tekstu podvuci onaj glagolski oblik koji ima relativno značenje:


Zanoćio sam pored Jošanice, u preuređenom potkrovlju obloženom daskama. Sa direktorom škole sam se bio dogovorio da me probudi pred polazak jutarnjeg autobusa.

Objašnjenje:

Glagolski oblici imaju svoja značenja i ona se određuju prema vremenu govorenja o nekoj radnji.

U prvoj rečenici predikat Zanoćio sam... je u perfektu. Perfekt je glagolski oblik u kome se radnja (zanoćiti) obavila pre trenutka kada se o njoj priča, i to se zove indikativni perfekt (pravo značenje glagolskog oblika). Relativni perfekt je kada postoji neka radnja između one koja se obavila i trenutka pričanja o tome

Pričali su mi da je došla – između trenutka pričanja i dolaska postoji još jedna radnja.

Kvalifikativni perfekt je onaj koji ukazuje da je radnja stalna (Stena se obrušavala u more), ostvarenje te radnje se vidi i dalje. Postoje indikativni i relativni kvalifikativni perfekt.

Modalni perfekt je kada koristimo ovaj glagolski oblik da iskažemo neki uslov, pretpostavku, ili da kažemo svoju želju ili zapovest (Da sam to video, reagovao bih, ili Ako je to tako bilo, onda šta da kažem, Da ste to ostavili!)

Krnji perfekt – izostavljen je pomoćni glagol

Gnomski krnji perfekt – Brada narasla, a pamet ne donela.

Drugi predikat je Sam se bio dogovorio i ovo je oblik pluskvamperfekta. On je uvek relativan, zato što je osobina pluskvamperfekta da je neka radnja izvršena posle neke druge radnje.

Odgovor je Sam se bio dogovorio

15. U sledeći tekst upiši zareze tamo gde je to potrebno:


Za subotnji meč štampano je 22 hiljade ulaznica i to po ceni od 80 i 30 dinara. Svaka od njih kako je rekao Slavko Ristić šef klupskog marketinga nosiće i lutrijski broj a dobici će biti izvlačeni u poluvremenu.

Objašnjenje:

Za subotnji meč je štampano 22 hiljade ulaznica, i to po ceni do 80 i 30 dinara. Svaka od njih, kako je rekao Slavko Ristić, šef klupskog marketinga, nosiće lutrijski broj, a dobici će biti izvlačeni u međuvremenu.

16. Odredi vrstu priloškog značenja podvučenih predloško-padežnih konstrukcija:
a) Javiću ti se u subotu.
b) Doputovao je u rodni grad.

v) Radili su u grupama.

Objašnjenje:

Priloško značenje određujete kao odgovor u vezi sa radnjom:

Javiću se – kad, u subotu – vremensko

Doputovao je – gde, u rodni grad – mesno

Radili su – kako, u grupama – način

17. U sledećoj rečenici podvuci atribute:
Snažna oluja je srušila venjak pod kojim obedujemo, neko je odneo sijalicu iznad ulaza.

18. U sledećem nizu podvuci predloške izraze:

za vreme, posle, pored, bez obzira na, sa, u vezi sa.

Objašnjenje:

Predloški izrazi su: za vreme, bez obzira na, u vezi sa (posle, pored, sa - predlozi)

19. Čovek nazadnih i zastarelih pogleda zove se:
a) reagens
b) reakcionar
v) racionalist

g) realist

Objašnjenje:

Reagens je element koji se dodaje jedinjenju, racionalist je osoba koja misli da je razum jedini izvor znanja, realist je neko ko objektivno sagledava stvarnost. Reakcionar je osoba koja nema napredne stavove.



20) Upiši uglasti znak dužine tamo gde je to potrebno:

Hteo je da da na znanje da je gladan.

Objašnjenje:

Uglasti znak dužine se zove cirkumfleks ili genitivni znak, izgleda kao obrnuto slovo V iznad slova. Genitivni znak se zove zato što se njime pravi razlika između genitiva množine i drugih oblika jedne reči:

Odvojila se od kćeri – Odvojila se od kćeriˆ.

Koristi se kad se dva ista oblika nađu jedan pored drugog:

I sam samˆ hteo da dođem.

Hteo je da daˆ na znanje.

Upotrebljava se i kada se sažimaju dva samoglasnika, pa nastaje dužina: nije K’O, već KOˆ (od KAO).

Nadam se da su ova objašnjenja jasna, pitanja ostavite u komentarima.

S R E Ć N O!